Da li ChatGPT pomaže studentima pri pisanju radova ili uništava akademsku čestitost?

ChatGPT i identični AI modeli postali su nezaobilazni prilikom kreiranja akademskih radova studenata ili istraživača širom sveta, ali otvara se pitanje – gde je granica između pomoći i plagiranja? Stručnjaci se slažu da je korišćenje veštačke inteligencije u akademskom pisanju prihvatljivo, ali samo kao alat za podršku, ne i zamenu za istraživanje i kritičko razmišljanje.

Ne varate ako koristite ChatGPT kao podršku

Ljubiša Bojić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju smatra da je etički koristiti ChatGPT pri formulisanju misli za naučne radove.

„Na taj način postajemo kompetentni kada je u pitanju pisanje, naročito imajući u vidu da mnogim autorima engleski nije maternji jezik. Takođe, istraživanje ideja kroz jezičke tehnologije je praksa koja može biti korisna pri formulisanju pregleda literature i pisanju naučnih radova“, rekao je Bojić.

On smatra da se na taj način pospešuje kreativnost i moć pretraživanja literature, pošto se, kako kaže, često dešava da ChatGPT generiše korisne teorijske okvire koje mi ne znamo, kao i samu literaturu koja će biti korisna da potkrepimo svoje misli, ideje i nalaze.

Jedina neetična stvar, kaže Bojić, jeste potpuno generisanje naučnih radova bez ikakvog razmišljanja.

„Uglavnom to nije ni moguće uraditi a da ne bude primećeno, jer AI generatori sadržaja koriste nabrajanja, zvezdice u tekstu, neke karakteristične reči, kao i reference koje nisu tačne. Takođe, AI generiše uglavnom kratke sadržaje. Znači, pisanje sastava za školu je mnogo lakše na ovaj način, jer su naučni radovi dugački, specifični i uglavnom zahtevaju istraživanja. Napredniji modeli, kao što su O1 američke kompanije OpenAI ili R1 kineske kompanije DeepSeek, mogu se koristiti i za inicijalne analize sadržaja, kao što su kvalitativna analiza teksta ili numerička analiza. Ovi modeli pokazuju visok nivo simulacije misaonih procesa“, objasnio je on.

ChatGPT nema problem sa idejama – on kuburi sa inovativnim pristupom

Jedna od glavnih moći ovog alata jeste unapređenje procesa pisanja. Njemu neće biti teško da umesto vas traženu reč zameni sinonimom, preformuliše misao ili čak ceo pasus preoblikuje tako što će ga „ojačati“ adekvatnim izrazima.

ChatGPT se koristi za generisanje ideja, strukturiranje rada (definisanje uvoda, razrade i zaključka), objašnjenje složenih pojmova (nejasni izrazi ili koncepti) ili za pripremu nacrta – koji može biti dobra polazna tačka.

Naravno, imajte u vidu da ovi jezički modeli mogu kreirati pogrešna objašnjenja, tako da je potrebno proveravati informacije iz više izvora.

Chief AI Officer u Smartocto Goran S. Milovanović kaže da ne vidi problem u korišćenju ChatGPT-a prilikom organizovanja velike količine materijala potrebne za teorijsku ili istorijsku podršku nekom akademskom radu, ali naglašava izostanak kreativnosti alata.

„Svi koji očekuju da će ChatGPT doprineti nečemu kreativnom i biti osnovna alatka u samom stvaranju akademskog rada, gorko će se razočarati. Sve što biste dobili ako biste pokušali tako nešto biće uniformno, slično već viđenim stvarima i neće dostizati onaj nivo kvaliteta i kreativnosti koji se u akademskoj zajednici očekuje“, rekao je Milovanović, koji je i predsednik Mašinerije.

Oni koji zloupotrebljavaju snose sankcije

Neetičko korišćenje ChatGPT-a u akademskom okruženju može imati dalekosežne i ozbiljne posledice po studente koji budu uhvaćeni u varanju. Oni se suočavaju sa strogim akademskim sankcijama, uključujući poništavanje rada, smanjenje ocena, ponavljanje ispita, pa čak i trajno izbacivanje sa fakulteta, što može ugroziti njihovu akademsku i profesionalnu budućnost.

Osim toga, gubitak poverenja profesora i kolega može imati dugoročne posledice, otežavajući dobijanje preporuka, akademskih priznanja i profesionalnih prilika. U pojedinim slučajevima, korišćenje AI alata za plagijat ili lažiranje istraživanja može dovesti i do pravnih posledica, uključujući optužbe za kršenje autorskih prava ili intelektualne svojine.

KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE NA NAŠEM PORTALU WEBMIND.

Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč