Čuvajte (mi) Jugoslaviju – Najveći PR trik kraljevine SHS

Iako se decenijama ponavlja da su poslednje reči kralja Aleksandra I Karađorđevića bile „Čuvajte mi Jugoslaviju“, istina je sasvim drugačija – ova fraza je zapravo bila pažljivo smišljen politički PR potez tadašnje vlade. Kada je 9. oktobra 1934. godine u Marseju ubijen Aleksandar , evropska politička scena se zatresla do temelja.

Aleksandrovo ubistvo zabeleženo je kao prvi atentat na svetu snimljen kamerom, a Francuska se, svesna unaprednih upozorenja o opasnosti, suočila sa osećajem krivice.

Izvor: Privatna arhiva

Kako objašnjava Veselinka Kastratović Ristić, jedna od autorki izložbe „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“, koja je postavljena u Muzeju Jugoslavije povodom 90 godina od atentata, ovu frazu je osmislio Bogoljub Jevtić, tadašnji ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije.

„Cilj slogana bio je da ojača jugoslovenski identitet i ujedini naciju u trenutku kada su se nad njom nadvijali ozbiljni politički izazovi, pre svega pretenzije Italije na Dalmaciju. Slogan se može uporediti sa kasnijim političkim porukama poput Titovog „Posle Tita – Tito“, koji su takođe imao zadatak da održi ideju državnog jedinstva“, rekla je Kastratović Ristić za Bizlife.

Izložba koja osvetljava političku pozadinu atentata

Postavka u Muzeju Jugoslavije, koja će biti dostupna javnosti do 31. marta osvetljava ne samo atentat i njegove posledice, već i način na koji je sećanje na kralja Aleksandra bilo oblikovano kako bi se sačuvala integralnost Jugoslavije.

Izložba je podeljena u nekoliko celina, a počinje upravo snimkom atentata, koji je izazvao potres u celokupnoj evropskoj javnosti. Francuska je s velikim osećajem krivice dočekala vesti o kraljevoj smrti, budući da su njihovi obaveštajni izvori znali za prisustvo atentatora, ali nisu preduzeli dovoljno mera da spreče ubistvo. Kralj Aleksandar je otputovao u Marselj povodom obeležavanja godišnjice francuskih veterana iz Prvog svetskog rata, a iako su ga mnogi upozoravali na mogućnost atentata, odlučno je odbacio mere predostrožnosti.

Reakcije Evrope i Jugoslavije

Jedan od najfascinantnijih aspekata izložbe su reakcije građana Marseja, ali i političke elite u Evropi. Aleksandar I Karađorđević bio je percipiran kao mirotvorac u vremenu kada se Evropa suočila s nadolazećim fašizmom. Njegova smrt dodatno je produbila nestabilnost u jugoslovenskoj državi, što je zahtevalo hitnu konsolidaciju vlasti i jačanje državne kohezije.

Na izložbi su predstavljene i originalne posmrtne maske kralja Aleksandra i francuskog ministra spoljnih poslova Bartua, koji je takođe stradao u atentatu. Maske, koje su prvi put izložene u Srbiji, predstavljaju jedan od najautentičnijih eksponata koji osvetljavaju trenutke neposredno nakon atentata.

Francuska je inicijalno želela da organizuje svečanu sahranu kralja Aleksandra, ali je jugoslovenska vlada insistirala da telo što pre bude prebačeno u Beograd. U Parizu su u njegovu čast podignuti spomenici, a posthumno mu je dodeljen i orden koji je trebalo da primi prilikom posete Francuskoj. Njegovo telo je iz Marseja u Jugoslaviju vraćeno istim razaračem „Dubrovnik“, kojim je i otputovao.

Sahrana kao demonstracija snage

Program sahrane kralja Aleksandra u Jugoslaviji bio je pomno isplaniran i imao je dvostruku ulogu – osim komemoracije, trebalo je da demonstrira snagu i stabilnost države. Namesnik prestola princ Pavle Karađorđević i Odbor za sahranu, sastavljen od 12 članova, držali su se strogog evropskog protokola.

Jedan od upećatljivih segmenata sahrane bila je odluka da kovčeg nose Šumadinci – simbolika koja je trebalo da prikaže Aleksandra kao lidera iz naroda. Beograd je u tim danima imao oko 600.000 stanovnika, pošto su kolone ljudi koje su pristizale iz cele zemlje gotovo udvostručile njegovu populaciju, a više od 100 vozova dovozilo je građane iz raznih delova Jugoslavije i Evrope kako bi odali počast kralju. Takođe, na ceremojini sahrane bile su prisutni i vojni ešaloni vodećih zemalja Evrope i prijatelja Jugoslavije,

Politička propaganda u funkciji državne stabilnosti

U kontekstu političkih prilika tog vremena, slogan „Čuvajte mi Jugoslaviju“ bio je pokušaj da se održi državno jedinstvo i pojača patriotizam, slično kasnijem Titovom sloganu „Posle Tita – Tito“. Iako nije istina da je kralj Aleksandar izgovorio te reči, one su posle atentata postale simbol njegove vladavine i državnog projekta koji je pokušavao da sprovede.

Izložba u Muzeju Jugoslavije detaljno prikazuje sećanje na kralja i  njegovu smrt i osvetljava istorijski događaj od pre 90 godina. Takoše, ona postavlja i važno pitanje – kako se sećanje na političke figure oblikuje i koristi u različite svrhe kroz vreme.

Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč