Čak 60 odsto očekuje pozitivan uticaj AI na njihov posao
Ljudski razvoj stagnira, usporava se globalni napredak i povećavaju nejednakosti, ali veštačka inteligencija bi mogla biti spas, navodi se u novom izveštaju Programa Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2025. godinu ukazuje da je čovečanstvo prebrodilo globalne šokove poput pandemije covida-19, ali beleži se neočekivano slab napredak – najmanji porast od 1990. godine.
Izveštaj pod naslovom „Pitanje izbora: Ljudi i mogućnosti u doba veštačke inteligencije“ analiziralo je napredak u razvoju prema nizu pokazatelja poznatih kao Indeks ljudskog razvoja (HDI), koji obuhvata postignuća u zdravstvu i obrazovanju, uzimajući u obzir nivoe dohotka.
Studija je pokazala zaustavljen napredak HDI-ja u svim regijama sveta i upozorila da bi rastuće trgovinske napetosti, pogoršanje dužničke krize i uspon industrijalizacije bez zapošljavanja mogli dodatno pogoršati situaciju.
AI bi mogla da smanjiti razlike u jednakosti
„Decenijama smo bili na putu prema vrlo visokom ljudskom razvoju do 2030. godine, ali ovo usporavanje predstavlja stvarnu pretnju globalnom napretku“, izjavio je Achim Steiner, administrator UNDP.
„Ako spor napredak iz 2024. godine postane ‘nova normalnost’, taj cilj za 2030. mogao bi nam izmaći za decenije, što bi svet učinilo manje sigurnim, podeljenijim i ranjivijim na ekonomske i ekološke šokove“, ističe Steiner, dodajući da bi trebalo istražiti nove načine za podsticaj razvoja, uključujući veštačku inteligenciju.
Polovina globalnih ispitanika izjavila je u anketi kako bi njihovi poslovi mogli biti automatizovani, a 60 odsto njih očekuje da će veštačka inteligencija pozitivno uticati na njihovo zaposlenje, stvarajući prilike u poslovima koji možda danas još ni ne postoje.
Oko 64 odsto ispitanika veruje da će im veštačka inteligencija povećati produktivnost na radnom mestu. Samo 13 odsto strahuje da bi mogla dovesti do gubitka radnih mesta.
Generalno, anketa je pokazala da je stav opšte populacije prema veštačkoj inteligenciji pozitivan i da bi ona mogla smanjiti razlike u jednakosti.
U zemljama koje su nisko ili srednje rangirane prema HDI-ju, 70 odsto ispitanika očekuje povećanje produktivnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, a dve trećine predviđa njeno korišćenje u obrazovanju, zdravstvu ili na poslu u narednih godinu dana.
AI – ključni most prema novim znanjima, veštinama i idejama
Međutim, izveštaj zagovara pristup veštačkoj inteligenciji usmeren na čoveka, uprkos naslovima u medijima koji upozoravaju na veštačku opštu inteligenciju, u kojoj ljudi više nisu potrebni, a mašine deluju autonomno.
U izveštaju se tvrdi da autonomija mašina nije moguća jer algoritmi ne mogu sami formulisati probleme. Probleme koje rešavaju moraju im definisati ljudi koji su osmislili hardver, odredili njihove funkcije i podatke na kojima su trenirani.
U izveštaju se navodi da se veštačka inteligencija može koristiti kao pojačanje, ne da bi nas zamenila, već kako bi povećala naše ljudske sposobnosti razmišljanja. Takođe se navodi da je demokratizacija veštačke inteligencije već u toku, ali da je ključno zatvoriti jaz u pristupu električnoj energiji i internetu kako niko ne bi bio isključen.
Osim pristupa, presudnu ulogu će imati i političari, kao i efikasnost s kojom veštačka inteligencija nadopunjuje i pojačava ljudske aktivnosti.
„Izbori koje donesemo u nadolazećim godinama odrediće nasleđe ove tehnološke tranzicije za ljudski razvoj“, rekao je Pedro Conceição, direktor Kancelarije za izveštaje o ljudskom razvoju UNDP.
„S odgovarajućim politikama i fokusom na ljude, veštačka inteligencija može biti ključni most prema novim znanjima, veštinama i idejama koje mogu osnažiti svakoga – od poljoprivrednika do vlasnika malih preduzeća“, dodao je.
Anketa UNDP aprikupila je odgovore više od 21.000 pojedinaca iz 21 zemlje i na 36 jezika, što predstavlja 63 odsto svetske populacije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Index
Foto: Freepik
