BIZLife konferencija: Strani investitori zadovoljni radnicima, ali ne i državom
Strani investitori zadovoljni su kvalifikovanom radnom snagom Srbije koja je lojalna i motivisana, ipak ono što se navodi kao minus pri poslovanju jeste država, zbog nepredvidivosti politike, vladavine prava i birokratije, rečeno je na konferenciji medijske kuće BIZLife pod nazivom „KRIZA INVESTICIJA: Da ili Ne?“ održanoj danas u hotelu Falkenštajner.
Pomak na Doing business listi, pozicioniranje Srbije među pet najatraktivnijih evropskih destinacija za direktna strana ulaganja u industriju, ali i pad investicija, samo su neke od tema o kojima su govorili panelisti koji su zaključili da je napredak vidljiv ali da ostaje još mnogo toga da se promeni na državnom nivou.
„Po nivou konkurentnosti smo na 90. mestu. Kada bismo poredili sa našom fudbalskom reprezentacijom znatno smo lošiji, a znate šta svi mislimo o našem fudbalu“, istakao je prof. dr Nebojša Savić Savić, dekan FEFA koji je dodao da su za Srbiju investicije od ključnog značaja i da kroz njih treba da poboljšamo efikasnost.
Komentarišući nedavnu izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića da bi i „sam investirao u Srbiji kada bi bio Nemac“, Martin Knap, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore istakao je da se u tome slaže.
„Svake godine pravimo anketu i pitamo da li bi ljudi ponovo došli. Uglavnom svi nemački investitori kažu da bi ponovo došli u Srbiju. Ipak imaju i neke primedbe“, rekao je dodajući da najbolje ocene dobijaju zaposleni zbog lojalnosti i motivacije, ali da negativne reakcije idu na račun države zbog nepredvidivosti politike, vladavine prava i birokratije.
Erika Teoman Brener, trgovinski savetnik, Advantage Austrija, reklaje da se raspoloženje poslednjih godina popravlja i da ima optimizma za budući razvoj. „Ljudi u Srbiji su veoma kvalifikovani, kao i u Hrvatskoj i Rumuniji, i zadovoljstvo stranaca je veliko. Minus je država, najviše sudstvo gde stvari moraju dramatično da se promene“, rekla je ona dodajući da je dostupnost dobavljača veoma važna, zajedno sa razvojem srpskog sektora malih i srednjih preduzeća.
Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora rekla je da možda trenutno kratko stagniramo, ali da na duži vremenski period trend ide napred uprkos globalnoj krizi koja ostavlja traga naročito u državama u tranziciji. Kao osnovu problema Firtel vidi investicionu krizu ali i naše stalno takmičenje i poređenje sa drugima. Ono što smatra krucijalnim za Srbiju jeste nov kapital.
Direktorka Konfindustrije Srbije Irena Brajović objasnila je da svi rado govore o velikim kompanijama kao što je Fijat ali da nakon toga nije bilo tako velikih investicija. Ipak, ne bi moglo da se kaže da su investicije u padu. „Vidljiv je kontinuitet. Bilo je nekoliko izbora na republičkom nivou u protekle tri godine tako da i to utiče na stagnaciju, jer mi komuniciramo sa Vladom“, istakla je.
Na pitanje kako američke kompanije ocenjuju izlazak Srbije pred investitore, Vera Nikolić Dimić, direktorka AmCham-a odgovorila je da kompanije pokazuju umereni optimizam. „Posle 2008. godine veoma oprezno se ulaže, investitori su obazrivi“, rekla je u pozitivnom tonu spominjući napredak na Doing business listi.
Da se fokus investitora menja ukazao je Radoš Gazdić, direktor sektora za direktne investicije, Razvojne agencije Srbije. Kako je istakao, trend investicija se pomera odavno pre nego što smo bili na mapi, a ide se ka zemljama sa nižim operativnim prosekom. Sam sistem podsticaja počinje 2006. godine, i kako je objasnio od 2014. je primetan pad podsticaja koji se dodeljuje, a sve je više kompanija kojima se dodeljuje. „Trenutno to iznosi malo iznad 5000 evra po zaposlenom“, rekao je on.
Aleksandar Kemiveš, direktor sektora za privredni razvoj Privredne komore Srbije rekao je da se pojavljuje veliki broj investitora koji ne gledaju podsticaj nego ambijent koji Srbija ima. „Nenaplativi krediti, brzina dobijanja građevinske dozvole, prenos imovine, regulisan katastar… sve to čini ambijent. Mislim da većinski investitori, nemačke i austrijske firme na prvo mesto stavljaju odnos sa zaposlenima koji je dobar. Treba da nastavimo sa radom i fokusiramo se na navedene slabe tačke“, rekao je.
Andreas Graf, CFO Vip Mobile, rekao je da je veoma teško učestvovati u trci u kojoj je jedan učesnik na strani države. „Sve zavisi od razvoja zemlje. Može više da se uradi protiv sive ekonomije, što je važno. Mi to ne osećamo ali naši korisnici da. Oni plaćaju dodatne takse na uređaje iz inostranstva koji se ponovo verifikuju u Srbiji. Tu vidimo da bi država mogla nešto da uradi da ne budemo žrtve prevelikog poreza jer smo prošle godine potrošili čak dva miliona na duplo oporezivanje“, istakao je on.
Slobodan Anić, generalni direktor kompanije Dunkermotoren,rekao je da „strane direktne investicije nisu samo novac već i know how“ i dodao kako je obrazovanje od najvišeg značaja.
Rastko Petaković, stariji partner u Advokatskoj kancelariji Karanović – Nikolić,naveo je da su najveći problem predvidljivost pravnog sistema i efikasnost pravosuđa, naglašavajući da su NPL i sistem zakona o stečaju takođe nešto što je problem sistema i onemogučava bankama da daju kredite.
Kao glavni problemi poslovanja u Srbiji panelisti su u zaključku naveli ambijent u koji prvenstveno spada infrastruktura ali i nenaplativi krediti, brzina dobijanja građevinske dozvole, prenos imovine, regulisan katastar. Svi panelisti bili su saglasni da je najveći problem za investitore pravosudni sistem koji bi mogao da reši svaki sledeći problem.
Izvor: BIZLife
