Biološki sat vam diktira kada jedete i spavate: Kako se on odražava na vaše zdravlje

Svako ko se suočio sa vremenskom razlikom kada prelazi u drugu zonu ili sa lošim osećajem nakon što je sat pomerio unapred ili unazad zbog zimskog i letnjeg računanja vremena zna kako funkcioniše ono što istraživači zovu biološki sat, ili cirkadijalni ritam – „glavni pejsmejker” koji sinhronizuje kako vaše telo reaguje.

Ovaj „sat“ se sastoji od oko 20.000 neurona u hipotalamusu, oblasti blizu centra mozga koja koordinira nesvesne funkcije vašeg tela, poput disanja i krvnog pritiska. Ljudi nisu jedina bića koja imaju unutrašnji sistem satova: svi kičmenjaci – ili sisari, ptice, gmizavci, vodozemci i ribe – imaju biološke satove, kao i biljke, gljive i bakterije. Biološki satovi su razlog zašto su mačke najaktivnije u zoru i sumrak i zašto cveće cveta u određeno doba dana.

Cirkadijalni ritmovi su takođe neophodni za zdravlje i dobrobit. Oni upravljaju fizičkim, mentalnim i bihejvioralnim promenama tokom svakog 24-časovnog ciklusa kao odgovor na znakove životne sredine kao što su svetlost i hrana.

Zbog njih se više srčanih i moždanih udara dešava rano ujutru. Oni su takođe razlog zašto miševi, kojima nedostaje biološki sat, brže stare i imaju kraći životni vek, a ljudi sa mutacijom u genima cirkadijalnog sata imaju abnormalne obrasce spavanja, piše Yahoo.

Hronična neusklađenost vašeg cirkadijalnog ritma sa spoljnim znacima, kao što se vidi kod radnika u noćnoj smeni, može dovesti do širokog spektra fizičkih i mentalnih poremećaja, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, rak i kardiovaskularne bolesti.

Ukratko, postoji dovoljno dokaza da je vaš biološki sat kritičan za vaše zdravlje.

Biološki sat (Pexels)

Kako biološki ritmovi utiču na vaše zdravlje

Vaš biološki sat utiče na vaše zdravlje tako što reguliše cikluse spavanja i buđenja i fluktuacije krvnog pritiska i telesne temperature. To radi prvenstveno tako što sinhronizuje vaš endokrini sistem sa ciklusima svetlosti i tame životne sredine, tako da se određeni hormoni oslobađaju u određenim količinama u određeno doba dana.

Epifiza u vašem mozgu, na primer, proizvodi melatonin, hormon koji pomaže u regulisanju sna kao odgovor na mrak. Lekari savetuju da se smanji izlaganje veštačkoj plavoj svetlosti elektronskih uređaja pre spavanja jer može da poremeti lučenje melatonina i kvalitet sna.

Vaš cirkadijalni ritam takođe utiče na vaš metabolizam. Između ostalog, san vam pomaže da regulišete leptin, hormon koji kontroliše apetit. Vaši nivoi leptina variraju tokom dana u skladu sa ritmom koji postavlja vaš cirkadijalni sat. Nedovoljan ili nepravilan san može poremetiti proizvodnju leptina, što nas može učiniti gladnijim i dovesti do povećanja telesne težine.

Poslednjih godina, istraživači su otkrili još više načina na koje vaš cirkadijalni sat može da utiče na vaše zdravlje. Na primer, sada postoje istraživanja koja sugerišu da obrok u određeno doba dana ili vremenski ograničen unos hrane može da spreči gojaznost i metaboličke bolesti. Depresija i drugi poremećaji raspoloženja takođe mogu da budu povezani sa disfunkcionalnom kontrolom cirkadijana koji dovode do promena u načinu na koji se vaši geni izražavaju.

Doba dana kada uzimate lek takođe može da utiče na to koliko dobro funkcionišete i koliki ozbiljni neželjeni efekti mogu da budu.

I konačno, čak i vaša ličnost može da bude oblikovana prema tome da li vas vaš unutrašnji sat čini „jutarnjom osobom“ ili „noćnom“.

Biološki sat (Pexels)

Izvlačenje maksimuma iz vežbanja

Cirkadijalni satovi takođe pružaju potencijalni odgovor na to kada je najbolje doba dana da se maksimiziraju prednosti fizičkog vežbanja.

Da bismo ovo proučili, moje kolege i ja smo prikupili uzorke krvi i tkiva iz mozga, srca, mišića, jetre i masti miševa koji su vežbali ili pre doručka rano jutro ili posle večere u kasnim večernjim satima. Koristili smo alat koji se zove spektrometar da bismo otkrili otprilike 600 do 900 molekula koji je proizveo svaki organ. Ovi metaboliti su poslužili kao snimci u realnom vremenu kako su miševi reagovali na vežbanje u određeno doba dana“, naveo je Šogo Sato saTeksaškog A&M univerziteta.

,,Spojili smo ove snimke zajedno da bismo napravili mapu kako vežbanje ujutru i uveče utiče na svaki od različitih sistema organa miševa – ono što smo nazvali atlas metabolizma vežbanja“, dodao je.

Koristeći ovo, uvideli su da doba dana utiče na to kako svaki organ koristi energiju tokom vežbanja.

Na primer, otkrili smo da rano jutarnje vežbanje smanjuje nivo glukoze u krvi više nego kasno uveče. Vežbanje u kasnim večernjim satima, međutim, omogućilo je miševima da iskoriste energiju koju su uskladištili iz obroka i povećalo njihovu izdržljivost.

Naravno, miševi i ljudi imaju mnogo razlika zajedno sa svojim sličnostima. Prvo, miševi su aktivniji noću nego danju.

Vežbe, biološki sat (Freepik)

Saglasni ste sa vašim biološkim satom?

,,Verujem da oblast hronobiologije raste, a mi ćemo proizvoditi još više istraživanja koja će pružati praktične primene i uvid u zdravlje i dobrobit u budućnosti. U mom sopstvenom radu, na primer, bolje razumevanje toga kako vežbanje u različito doba dana utiče na vaše telo moglo bi da pomogne u prilagođavanju planova vežbanja kako bi se maksimizirale specifične koristi za pacijente sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i drugim bolestima“, istakao je Šogo Sato.

Ima još mnogo toga da se nauči o tome kako funkcioniše cirkadijalni sat. Ali u međuvremenu, postoje neki isprobani i pravi načini na koje ljudi mogu da sinhronizuju svoje unutrašnje satove radi boljeg zdravlja. To uključuje redovno izlaganje sunčevoj svetlosti kako bi se endokrini sistem pokrenuo da proizvodi vitamin D, aktivnosti tokom dana kako biste lakše zaspali noću i izbegavanje kofeina i smanjenje izlaganja veštačkoj svetlosti pre spavanja.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Freepik