AI juri Bitcoin po potrošnji struje: Možda ga uskoro i prestigne
Veštačka inteligencija bi uskoro mogla da premaši rudarenje Bitcoina po potrošnji energije, pokazuje nova analiza koja zaključuje da bi AI mogao koristiti skoro polovinu ukupne električne energije koju globalno troše data centri do kraja 2025. godine.
Procene dolaze od Aleksa de Vries-Gaoa, doktoranda na Institutu za studije životne sredine Univerziteta Vrije u Amsterdamu, koji je već poznat po istraživanjima o potrošnji struje i uticaju kriptovaluta na životnu sredinu, kao i po sajtu Digiconomist. Svoju najnoviju analizu o rastućim energetskim potrebama AI-ja objavio je prošle nedelje u časopisu Joule.
Prema de Vries-Gaou, AI već sada koristi i do petine električne energije koju troše data centri. To je broj koji je teško precizno odrediti, jer velike tehnološke kompanije ne objavljuju podatke o potrošnji energije svojih AI modela. De Vries-Gao je morao da pravi projekcije na osnovu lanca snabdevanja specijalizovanim čipovima koji se koriste za AI. On i drugi istraživači su otkrili da, i pored određenih poboljšanja u efikasnosti, energetska glad AI-ja brzo raste – i to brzinom koja zaslužuje dodatnu pažnju.
Nakon što su alternativne kriptovalute poput Ethereuma prešle na energetski efikasnije tehnologije, de Vries-Gao je mislio da će moći da se povuče iz ove oblasti.
„A onda se pojavio ChatGPT“, rekao je za The Verge. „Pomislio sam, o ne, evo nas opet. Ovo je još jedna tehnologija koja obično troši mnogo energije, posebno na izuzetno konkurentnim tržištima.“
On vidi nekoliko ključnih paralela sa svetom kriptovaluta. Prva je mentalitet „veće je bolje“. „Vidimo kako velike tehnološke kompanije konstantno uvećavaju veličinu svojih modela, pokušavajući da imaju najbolji model na tržištu, ali time ujedno povećavaju i potrebe za resursima,“ kaže de Vries-Gao.
Bitcoin je opet probio 100.000 dolara: Da li je ovo „all in“ trenutak za kripto svet?
Ova trka je dovela do procvata izgradnje novih data centara za AI, posebno u SAD, gde ih ima više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Energetske kompanije planiraju izgradnju novih termoelektrana na gas i nuklearnih elektrana kako bi zadovoljile rastuću potražnju za električnom energijom zbog AI-ja. Iznenadni skokovi u potrošnji mogu opteretiti elektroenergetske mreže i usporiti prelazak na čistije izvore energije – problem sličan onom koji su izazvali rudnici kriptovaluta, koji funkcionišu kao data centri za validaciju blokčejn transakcija.
Druga paralela koju de Vries-Gao povlači sa svojim ranijim istraživanjem kripto-rudarenja jeste koliko je teško izračunati stvarnu potrošnju energije i uticaj ovih tehnologija na životnu sredinu. Iako su mnoge velike tehnološke kompanije koje razvijaju AI postavile klimatske ciljeve i uključuju emisije gasova sa efektom staklene bašte u svoje godišnje izveštaje o održivosti, one retko izdvajaju koliko toga se odnosi isključivo na AI.
Problem (ne)transparentnosti
Da bi došao do procene, de Vries-Gao je koristio tehniku koju naziva „triangulacija“. Osnovao ju je na javno dostupnim informacijama o uređajima, procenama analitičara i earnings call-ovima kompanija, kako bi procenio koliko AI hardvera se proizvodi i koliko struje ti uređaji troše. Tajvanska kompanija TSMC, koja pravi AI čipove za kompanije poput Nvidije i AMD-a, više nego udvostručila je kapacitete za proizvodnju pakovanih čipova za AI između 2023. i 2024.
Nakon što je izračunao koliko specijalizovanog AI hardvera se proizvodi, de Vries-Gao je to uporedio sa podacima o potrošnji struje tih uređaja. Prošle godine, oni su verovatno trošili približno istu količinu struje kao čitava Holandija, njegova matična zemlja. Do kraja 2025. godine, očekuje da će potrošnja AI hardvera dostići nivo sličan potrošnji Ujedinjenog Kraljevstva, uz ukupnu potražnju od 23 GW.
Prošle nedelje, odvojeni izveštaj konsultantske kuće ICF predvideo je da će potrošnja struje u SAD porasti za 25% do kraja decenije, upravo zbog AI-ja, tradicionalnih data centara i rudarenja Bitcoina.
Više pročitajte na našem portalu WebMind.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
