Na višak ljudi u EPS-u ide 36 miliona evra
EPS dnevno gubi 100.000 evra zato što je loše organizovan i što ima 650 direktora od kojih je bar polovina višak. Ta preglomazna administracija godišnje košta Elektroprivredu Srbije 36 miliona evra. Najmanje 300 direktora EPS-a ostaće bez direktorske fotelje u narednih mesec dana, najavio je premijer Aleksandar Vučić.
O drastičnom smanjenju broja direktora kao delu procesa korporativizacije govori se već dugo. ‘Odluka o reorganizaciji doneta je u novembru 2012, a prema rečima v.d. direktora EPS-a plan reorganizacije bio je gotov krajem prošle godine.
Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora, u intervjuu za BIZLife magazin rekao je da je EPS preglomazan, sistem odlučivanja komplikovan i da ne postoji jasna piramida odgovornosti, s obzirom da je ovo preduzeće organizovano po dubini, odnosno da je svako zavisno preduzeće organizovano kao potpuno nezavisan sistem.
Zorana Mihajlović dok je bila ministarka energetike najavljivala je da će se EPS organizovati kao akcionarsko društvo do kraja 2013. godine. Kasnije je taj rok pomeren za mart 2014. godine. Sada je pitanje reorganizacije EPS-a, koji veoma loše posluje, u oštroj formi postavio i premijer Aleksandar Vučić.
“U EPS-u pored straha od promena, siguran sam da postoje i intersi da do tih promena ne dođe. Na onim mestima gde su potrebni stručnjaci, gde je velika odgovornost i zahteva se stručnost, na tim mestima nema gužve za zapošljavanje. Nemam probleme partijske prirode kada treba da se nađe neki rudar, monter, elektroinženjer. Problem je u postojanju nekih radnih mesta koja su virtuelna, gde su odlične plate ibeneficije, nikakva odgovornost i maltene nikakav rad. Nije greh što je neko član neke partije, ja sam član Srpske napredne stranke i ponosan sam na to, ali to ne sme da bude jedini razlog zašto se neko postavlja na neko mesto”, rekao je Obradović za BIZLife magazin.
“Suštinski problem kod EPS-a je to što ima 13 privrednih društava i što je svako od njih preduzeće u malom koje ima svog generalnog, finansijskog, tehničkog, komercijalnog direktora, a svaki od njih ima svog zamenika i svoju službu i sektore, a sve to ima i krovno preduzeće, odnosno EPS. To znači da se isti posao obavlja 14 puta, umesto jednom”, kaže za Blic Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
I sama struktura upravljanja u EPS-u je zamršena, jer su svi ti direktori odgovarali Upravnom a sad Nadzornom odboru, a ne generalnom direktoru EPS-a koji nema direktnu nadležnost nad njihovim radom, pa samim tim ne može ni da ih smeni.
“Činjenica je da bi se bez većine direktora moglo i da mnoga direktorska mesta ne moraju da postoje na nivou EPS-ovih privrednih društava. Nabavku, recimo, ne mora svako društvo da radi za sebe. Ali, nije poenta samo smanjiti broj direktora, nego i administraciju oko njih. Pravila korporativizacije su jasna, sve što ne donosi profit je višak, a sve što je višak leti napolje”, objašnjava Savić.
EPS zapošljava više od 33.000 ljudi, u Direkciji i 13 privrednih društava, a sa tri javna preduzeća na KiM više od 36.000. EPS ima predsednika Nadzornog odbora, generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i direktore zajedničkih funkcija – odnosa sa javnošću, interne revizije i kontrole poslovnog sistema i upravljanja ljudskim resursima. Zatim, tu su i 11 direkcija i još tri sektora.
