Pčele gladuju, pčelari gledaju ka ministarstvu
Ukupna šteta zbog uništenja pčelinjih društava i gubitka prinosa bagremovog meda u majskim poplavama, iznosi više od 20 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Direktna šteta zbog uništenja pčelinjih društava iznosi oko 300.000 evra, a štetu na poplavljenoj opremi i repromaterijalu bukvalno je nemoguće obračunati, jer je ogromna, kazao je Živadinović za Tanjug.
Kako je objasnio, zbog loših vremenskih prilika prinos sa bagremove paše je, ne samo u potpunosti izostao, nego pčele na mnogim lokacijama nisu imale dovoljno unosa ni za preživljavanje, pa su zabeležena čak i uginuća pčela od gladi usred bagremove paše.
Pčele su stradale u 1.301 košnici od vode, zbog poplavljenosti, naveo je Živadinović, pozivajući se na zvanične podatke od pčelara i opštinske zapisnike o šteti.
Mnogi se nisu prijavili, jer su štetu nadoknadili na drugi način, kazao je on, napominjući da su konačni podaci SPOS o šteti prosleđeni i Ministarstvu poljoprivrede. Živadinović je podsetio da članovi SPOS imaju više od 440.000 pčelinjih zajednica.
Prema njegovim rečima, podbacile su i sve naredne paše (lipova, livadska…), sem suncokretove, koja je bila nešto ispodprosečna. O razmerama štete svedoči i podatak da su prošle godine na bagremovoj paši članovi SPOS prikupili 3.044 tone meda, a ove godine ni 300 tona.
Trenutno stanje u košnicama je katastrofalno, hrane za zimu nema i potrebno je da pčelari ulože ogromnu sumu novca kako bi nahranili pčele veštačkom hranom i sačuvali ih, upozorio je Živadinović.
Na pitanje šta bi država mogla hitno da uradi da pomogne pčelarima, Živadinović je rekao da Ministarstvo treba što pre da isplati planirane subvencije za 2014. godinu, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi, jer prihoda ove godine nema, a troškovi su drastično veći, nego u godinama kada prinosa ima.
Država zatim treba da nam pomogne da se veterinarska zaštita pčela uskladi sa efikasnijom i jeftinijom, po modelu iz EU. I na kraju, dodaje Živadinović, podsticaji za pčelarstvo treba da se podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara, za najmanje 50 odsto.
Na sve ove načine, Ministarstvo bi očuvalo fond pčela i opet moglo da se iduće godine nada dobrom deviznom prilivu od izvoza. Ako pomoć izostane, neće biti dobro, ocenio je Živadinović.
