Model ličnog bankrota?

Građani Srbije se sve teže bore sa otplatom rata kredita, u regionu je taj problem još izraženiji, pa se u Sloveniji već primenjuje model ličnog bankrota, a u Hrvatskoj se odavno najavljuje.

Čak svaki deseti kredit u Srbiji smatra se nenaplativim. Duže od 60 dana kasni se najviše za kreditne kartice, zatim za lizing. Kada se naređali svi dugovi bankarskih dužnika, dobili bismo sumu od čak 632.455.000.000 dinara.

Građani Srbije duguju više od dve prosečne plate, ali u tom negativnom trendu nismo najgori u regionu. Hrvati duguju četiri, a Slovenci pet hiljada evra.

Da bi izašle koliko-toliko na kraj sa dugovima, komšije su uvele mogućnost ličnog bankrota. U Sloveniji se primenjuje, a u Hrvatskoj se već dve godine najavljuje i upoređuje sa stečajem.

Dužniku se pravi slika njegove imovine i to mu se pokaže. Ako je imovina veća od duga, to je lako, često ljudi misle da ne mogu da vrate, ali onda se nađe vikendica ili komad zemlje, vinograd, pa ako se to proda dobrovoljno, onda se on reši dugova, kaže Zoran Bohaček iz Hrvatske udruge banaka.

Prema njegovim rečima, onaj ko proglasi stečaj odriče se imovine, ne može biti vlasnik ni nekretnine ni automobila i to je velika kazna. Lični bankrot primenjuje se i u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, ali se u Srbiji takav model nikada nije ozbiljno razmatrao.

Taj zakon je složen jer ulazite u kuću, u porodicu, u odnose i to razrešiti zakonski nije lako, drugi razlog je to što banke u Srbiji nisu ni mnogo zainteresovane za to jer već postoji zakon da kad nešto ne plaćate, oni vrše plenidbu vaše imovine, kaže profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

Kada bankrotirate, dobijete ličnog staratelja koji vam daje džeparac, najčešće tek u iznosu socijalne pomoći. Zato, ako ste se pružili više nego što vam mogućnosti dozvoljavaju, savet je da do detalja napravite spisak mesečnih obaveza i na vreme se javite bankaru. Dug neće nestati sam od sebe.