Siva ekonomija `skuplja` od svih štednji i rezova?
Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje, a reč je o ukupnoj sumi od oko tri milijarde evra koja se ne investira u razvoj, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Zato ne čudi što je u našoj anketi 92 odsto privrednika na prvo mesto liste problema, sa kojima se suočavaju zbog nelojalne konkurencije, stavljaju slabu kupovnu moć stanovništva, navedeno je u najnovijem biletenu NALED.
U anketi koju je NALED sproveo sa američkim USAID, privrednici su kao najveći problem zbog sive ekonomije istakli obaranje cena (84 odsto odgovora), dok je na drugom mestu smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda (79 odsto ispitanika).
Sve se to na kraju odražava kroz niže plate zaposlenih i ukupne prihode njihovih domaćinstava, jer se u 44 odsto slučajeva sve završava otpuštanjem ili smanjenjem zarada, navodi ova organizacija.
Pročitajte i>>>Siva zona deset puta `jača` od rezanja plata
Direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Džozef Lauter naveo je da se najveći problemi sa sivom ekonomijom javljaju tamo gde su komplikovani propisi otežali poslovanje i gde je teško otkriti neprijavljenog radnika, a to su sektori poput građevine, transporta, ugostiteljstva i poljoprivrede.
Direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije Japan Tobacco International Goran Pekez dodaje da je drugi veliki problem šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza.
Vlada Srbije ima podršku privrede da reši problem nelegalnog poslovanja, navodi NALED, jer je svaki od 250 anketiranih privrednika istakao da podržava suzbijanje sive ekonomije, međutim više od polovine ispitanih nije ubeđeno da je država odlučna da uđe u tu borbu.
