I da svi radimo, ne bi imali za penzije
I kada bi svih 4,2 miliona radno sposobnih građana, koliko ih je trenutno u Srbiji, imalo zaposlenje, to ne bi bilo dovoljno za redovno punjenje Fonda PIO i isplatu penzija, bez dotiranja države, tvrdi predsednik Saveza penzionera Srbije Ðuro Perić.
Održivost budžeta Fonda PIO i isplatu penzija bez dotacija iz državne kase bilo bi moguće kada bi Srbija imala 5,25 miliona zaposlenih. To bi onda bio jedino održivi odnos, da tri zaposlena izdržavaju jednog penzionera – 1:3, kaže Perić.
On je dodao da pored mnogih problema u toj oblasti poseban problem predstavlja to što je vojnih penzionera 47.000, a onih koji treba da ih "izdržavaju" oko 21.000.
Prema uporednim podacima Srbije i Crne Gore, najniža penzija u Crnoj Gori oko 11.600 (100,40 evra), dok je u Srbiji zagarantovana penzija 13.220 dinara.
Prosečna penzija u Crnog Gori je 276 evra, a u Srbiji 24.170 dinara, rekao je direktor Fonda penzionog i invalidskog osiguranja Crne Gore Dušan Perović, koji je uručio pomoć crnogorskih penzionera za najugorženije penzionere Srbije pogođene poplavama.
Kada je reč o odlasku u penziju, u Crnoj Gori i muškarci i žene to mogu da učine tek kada napune 67 godina života, odnosno 40 godina staža, s tim što se ta granica dostiže sukcesivnim podzanjem od po dva meseca.
Trenutno imamo 125.000 penzionera, što je za jednu Crno Goru previše, ako se ima u vidu da imamo 190.000 zaposlenih.
Ono šo ohrabruje, jesto to što se povećava nivo uplate doprinosa, 15 odsto više u 2013, a u prvih pet meseci ove godine 12 odsto više nego u prethodnoj, rekao je Perović.
Rečeno je i da 5.350 penzionera koji žive u Crnoj Gori dobijaju penziju iz Srbije, dok tačan podatak koliko Crnogoraca, koji žive u Srbiji i primanju penziuj svoje zemlje, nije poznat.
Govoreći o investicijama koje se očekuju u Crnoj Gori, Perović je istakao da se očekuju krupne investicije, kao što je izgrađna autoputa prema Boljarima, što je, dodao je, u završnoj fazi.
On je istakao da je veliki potencijal i dalje u turizmu, da je za investiranje u Tivtu, Herceg Novom i Ulcinju zainteresovan strani kapital, a nije zanemarljiv ni hidroenergetski potencijal.
To sve ukazuje na realni optimizam, jer će se povećati zaposlenost i samim tim popuniti Fond, ali to nije dovoljno i da bi Fond bio 100 odsto stabilian, rekao je Perović i zaključio da sada država dotira Fond sa 38 odsto sredstava.
