Nemačka industrija na robovskim temeljima
Nemački industrijski giganti su se bogatili uz pomoć 300.000 robova za vreme Drugog svetskog rata, objavio je jedan od najpopularnijih poslovnih časopisa WirtschaftsWoche.
Brojne velike firme, poput Boscha, Mercedesa, Deutsche Banke, Volkswagena i drugih, koristile su robovsku radnu snagu koja se uglavnom sastojala od zarobljenika iz koncentracionih logora. Ukupno je nemačkoj industriji pomoglo gotovo 300.000 robova.
Mnoge firme koje su na listi nedeljnika već su se razračunale sa svojom nacističkom prošlošću. Daimler je još 1986. priznao da je koristio 40.000 prisilnih radnika pod groznim uslovima za vreme rata, što je firmi omogućilo zgrtanje velikog profita.
Električni gigant Bosch koristio je 20.000 robova, dok je porodica Quandt, vlasnici BMW, koristila 50.000 robova, a čeličana ThyssenKrupp čak 75.000.
Volkswagen, proizvođači popularne "bube", zavisili su od robovskog rada 12.000 zatvorenika u najgorim zamislivim uslovima u svojoj firmi u Volfsburgu. Hemijski i farmaceutski brendovi BASF, Bayer i Hoechst upošljavale su 80.000 robova.
Najveća nemačka banka Deutsche Bank nije koristila robovsku radnu snagu, ali se obogatila za vreme nacizma. Kada su nacisti došli na vlast, banka je otpustila sve jevrejske direktore i od 1938. na dalje postala je najbogatija u Nemačkoj kroz oduzimanje jevrejskih kompanija.
Izdavački div Bertelsmann, današnji vlasnici RTL, postao je bogat objavljujući ratne knjige za Hitlerjugend, i profitirajući na ugovorima s nemačkom vojskom i centralom nacističke stranke u Minhenu.
