Crna Gora `pliva` u gasu i nafti?

Pred start stranih naftnih kompanija koje će tragati za "crnim zlatom", procene govore da se na nalazištima u dnu crnogorskog dela Jadrana krije 200 milijardi kubnih metara plina, ali i respektabilne količine nafte.

Profesor dr Mihailo Burić, ekspret za hidrologiju, povodom najnovijeg tendera za istraživanje velikog bogatstva u vodama podmorja Crne Gore, na koji se javilo više renomiranih naftnih kompanija iz sveta, kaže da su nalazišta potvrdila ranija istraživanja.

Ona su obavljana u više faza, a naročito između ranih sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka i potvrdila da su "identifikovani mnogobrojni naftno-gasni objekti".

Burić kaže da se u podmorju mogu očekivati nalazišta "teška" oko 200 milijardi kubnih metara gasa. Dakako da gas prati i nafta, a što bi za Crnu Goru to značilo, suvišno je je i napominjati.

Sve će se, naime, detaljnije znati kada budu postavljene bušotine. A proces je sledeći: potrebna su dodatna geofizička i geološka istraživanja i studije.

Posle toga sledi postavljanje istražnih bušotina, koje će, ako se potvrdi da gasa i posebno "crnog zlata" ima u komercijalnim količinama, postati i eksploatacione.

Sedamdesetih i osamdesetih godina u podmorju od Ulcinja do Bara i Budve bile su postavljene četiri bušotine. Na tim lokacijama sada je zainteresovanim kompanijama ponuđeno 13 istražnih blokova na koje je "iseckano" područje od albanske granice do Budve.

Najnovija istraživanja koja će uslediti sa strancima, ne podrazumevaju nikakav rizik po Crnu Goru. Interesovanje za istraživanje podmorja pokazale su čak 24 kompanije.

Na tender koji je zatvoren 15. maja, za proizvodnju ugljovodonika, prijavila su se tri konzorcijuma, od po dve kompanije. Ponude su dali Marathon iz Teksasa i OMV iz Beča, Eni iz Italije, Novotec iz Moskve i grčko-engleski konzorcijum Energy, Oil & Gas i Mediterranean Oil & Gas.

Područje na kome će delovati budući partneri Crne Gore obuhvata ukupnu površinu od 3.190 kvadratnih kilometara.