CG: Reprogramom protiv loših kredita
Alarmantna situacija sa lošim zajmovima u Crnoj Gori, naterala je Centralnu banku i ministarstvo finansija da predlože plan repograma dugovanja u cilju smanjenja loših kredita.
Crnogorske banke i privreda već duže vreme su u problemima zbog loših zajmova, koji su od 2007. godine kontinuirano rasli. Početni dug bio je oko tri i po procenta od ukupno odobrenih kredita, a najviši u avgustu 2011. godine, kada je dostigao 26 odsto.
Zbog toga su se pre dve godine eksperti Centralne banke, Svetske banke, međunarodne zajednice i Ministarstva finansija odlučili da, po ugledu na londonski i istanbulski pristup, kreiraju takozvani podgorički pristup, čija je suština u usvajanju zakona o dobrovoljnom restrukturiranju zajmova.
Cilj je da se na nov način urede dužničko-poverilački odnosi između dužnika, preduzeća i preduzetnika, odnosno fizičkog lica, korisnika hipotekarnog kredita i poverioca, od kojih makar jedan mora biti finansijska institucija.
Restrukturiraju se dugovanja kod mikrofinansijskih institucija i lizing kompanija koji kasne sa otplatom duže od 270 dana, kazao je guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić.
Da bi primena zakona, koji je još u formi nacrta, bila još bolja, Vlada, kako je kazao ministar finansija Radoje Žugić, priprema set poreskih olakšica za one koje potpišu ugovor o restrukturiranju dugova.
Predviđeno je da poverilac koji sa dužnikom zaključi ugovor kojim se otkupljuju potraživanja, na te transakcije ne plaća porez na dodatu vrednost.
Takođe, prilikom utvrđivanja osnovice za oprezivanje dobiti kompanije, iznos umanjenja duga, a u skladu sa sklopljenim ugovorom, priznaje se kao rashod. Znači, smanjuje se osnovica za obračun poreza na dobit, što je još jedan stimulans, istakao je Žugić.
Podsticaj za dužnike koji su zaključili ugovor o restrukturiranju znači da će svoje ranije poreske dugove do 100.000 evra plaćati na šest rata, a one koji prelaze ovu sumu i do godinu dana, pojasnio je ministar finansija.
Primenom podgoričkog pristupa, odnosno Zakona o dobrovoljnom restrukturiranju duga, korist će imati, kako je istaknuto na konferenciji, poverioci, dužnici, banke i država.
U Centralnoj banci očekuju da se pripremljeni zakon ubrzo nađe u Vladinoj, a zatim i u parlamentarnoj proceduri. Nadamo se da će biti usvojen pre leta, optimističan je viceguverner Nikola Fabris.
