Balkan sve važniji Evropi
Zemlje jugoistočne Evrope postaju sve važnije za energetsku sigurnost Evrope, u vreme kada ukrajinska kriza čini neizvesnim dotok gasa iz Rusije, ocenili su predsednici parlamenata i delegacija dvanaest regionalnih zemalja.
Okupljeni u Procesu saradnje na jugoistoku Evrope (SECCP), u Bukureštu su učestvovali na inauguracionoj sednici Parlamentarne skupštine te inicijative pokrenute 1996. godine.
Novi korak u institucionalizaciji SECCP trebao bi da osnaži političku i saradnju na području infrastrukture, saobraćaja, borbe protiv organizovanog kriminala i naročito energetike, kroz razvijanje interkonekcija i diverzifikacije izvora gasa.
Danas je jasnije nego ikad pre da je energetska sigurnost evropski prioritet. Zato je naš region sve važniji, jer smo tranzitno područje za gas sa istoka, rekao je predsedavajući SEECP, rumunski ministar inostranih poslova Titus Corlatean.
I predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko smatra da se ukrajinska kriza višestruko odražava na region i celu Evropu. Događaji u Ukrajini na naš prostor negativno utiču na političkom, ekonomskom, kao i na planu bezbednosti, naročito energetske, rekao je on.
Stanje u Ukrajini ubrzalo je napore EU da smanji energetsku zavisnost o Rusiji, dok Moskva već dugo vremena pokušava da smanji oslanjanje na Ukrajinu kao glavnu rutu za izvoz gasa u Evropu, svoje najveće tržište.
Budućnost Južnog toka, 2.400 kilometara dugog gasovoda iz Rusije preko Crnog mora do južne Evrope, čime se izbegava Ukrajina, doveden je u pitanje zbog spora između EU i Rusije.
Odluka EU da zamrzne razgovore o izgradnji Južnog toka posebno je pogodila južne članice Unije, poput Bugarske, ujedno i članice SEECP koje su gotovo potpuno zavisne od ruskog gasa.
Pročitajte i>>>Nema odustajanja od Južnog toka kroz Srbiju
Događaji u našem susedstvu ne utiču samo na sigurnost, nego i na ekonomski razvoj naše regije, rekao je predsednik bugarskog parlamenta Mihail Mikov.
Južni tok trebao bi preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije dopremati plin do Italije, a dovršetak gradnje planira se do kraja ovog desetljeća. U projekt se nedavno uključila i Austrija.
Uz Južni tok, ukrajinska kriza još veći značaj dala je Transjadranskom plinovodu (TAP) kojim bi se gas iz Azerbejdžana dopremao u Italiju preko Grčke i Albanije, uz krakove prema Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Članice SEECP su Albanija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Rumunija, Srbija, Turska, BiH, Hrvatska, Moldavija, Crna Gora i Slovenija.
