Izbori ne odlažu reforme
Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora neće bitnije odložiti sprovođenje ekonomskih reformi, jer će izborna kampanja i formiranje nove vlade trajati kraće od uobičajenog, a posle izbora mogla bi da se dobije homogenija vlada koja će sprovesti referome i ubrzati investicioni ciklus, ocenili su za Tanjug ekonomski analitičari.
Ekonomista Milojko Arsić kaže da se ne bi u potpunosti složio s ocenom analitičara časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" da će izbori odložiti reforme za najmanje pola godine, ocenjujući da i bez izbora u prvih tri ili četiri meseca ove godine ne bi bile realizovane neke značajnije reforme.
"Vlada ni u prethodnih godinu i po dana nije sprovele neke temeljne i korenite reforme, pa verovatno ne bi ni u ovom periodu", rekao je on, i ocenio da "ovako heterogena vlada ne bi, generalno, ni u dužem vremenskom periodu bila sposobna da sprovede, na primer, reformu penzijskog sistema ili da usvoji dobar Zakon o radu".
Arsić je dodao da je "prilično skeptičan i prema sposobnosti takve vlade da značajno smanji fiskalni deficit". Prema njegovim rečima, izbori stvaraju šansu da se nakon njih formira neka homogenija vlada u kojoj bi jedna stranka dominirala, odnosno mogla ključno da utiče na odluke, ali bi imala i odgovornost za sprovođenje reformi.
"Ako bi nakon toga izostale reforme tačno bi se znalo da su oni za to odgovorni", naveo je Arsić, koji smatra da će "reformski zakoni koje je bivši ministar privrede Saša Radulović predložio u osnovi biti usvojeni, možda ne baš u detaljima onako kako ih je on predložio, ali da će osnovna rešenja u njima biti sprovedena".
Ekonomista Aleksandar Štulić kaže da će "na kratak rok izborni proces sigurno malo zaustaviti reformski proces", ali da bi posle izbora mogla da se dobije homogenija vlada koja će sprovesti referome, ubrzati investicioni ciklus i doneti napredak na duže staze. Prema njegovim rečima, sve ukazuje na to da će izborni proces i formiranje vlade kratko trajati, na šta ukazuje i sama kampanja koja nije pretenciozna kao prethodne, jer su, kako kaže, verovatno svi svesni da nam je štednja "lajt motiv" u poslednje vreme.
"Mislim da je malo vremena za manevar i da će vlada, ako bude imala pun kapacitet, morati u što bržem roku da usvoji reformske zakone, jer druge opcije i nema", istakao je Štulić.
Sigurno je, smatra on, da će svi strani investitori osluškivati ovaj period i zbog izbora se neće zaletati sa ulaganjima, ali sam dolazak MMF-a u izbornom procesu govori o nekoj stabilnosti. Nije odložena poseta MMF-a, tako da je ta institucija sigurna u nas i nastavlja saradnju, što znači da nema turbulencija, naveo je Štulić.
Profesor Univerziteta u Monpeljeu Vladimir Krulj rekao je Tanjugu da, s obzirom na cinjenicu da će izborna kampanja biti najkraća moguća, odnosno 45 dana, i da se očekuje da će proces formiranja nove vlade biti brži od uobičajenog, predstojeći vanredni parlamentarni izbori neće značajnije uticati na odlaganje sprovođenja reformi. S druge strane, kako dodaje, treba očekivati da će vanredni parlamentarni izbori rezultirati formiranjem nove vlade koja će imati i formalno znatno veću političku i parlamentarnu podršku, ali i podršku građana Srbije, sa skoro izvesnim punim mandatom od cetiri godine.
"Takva vlada će imati mnogo veći prostor i snagu da sprovodi nužne reforme, više ili manje teške, ali i sve potrebne aktivnosti u smislu ispunjavanja uslova EU u procesu pregovaranja o punopravnom članstvu u Uniji, kao i za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije", ocenio je Krulj.
S obzirom na mnogo puta ponovljeno opredeljenje najjače političke stranke – Srpske napredne stranke, za brzo i odlučno sprovođenje reformi, Krulj smatra da treba očekivati da bi rasplet vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji mogao da donese novu, preko potrebnu energiju i podršku za sprovođenje nužnih i teških ekonomskih i "proEU" reformi.
"Isto tako, formiranje nove Vlade Srbije, čiji će sastav uvažiti političku realnost u zemlji, doneće dodatnu političku stabilnost koja je bitan preduslov za sprovođenje reformi, ali i važan faktor za privlačenje stranih investitora, a isto tako i za bolje i kvalitetnije odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput MMF-a", zaključio je on.
