Štednja sigurna, bankarske kamate već padaju
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je da su štedni ulozi u bankama Srbije sigurni i ocenio da je moguć pad bankarskih kamata ukoliko se održi štabilnost domaće ekonomije i inflacija zadrži na niskom nivou.
Za štediše je najvažnija sigurnost banaka i raspoloživost sredstava u bankama, rekao je Savić gostujući na RTS i ocenio da u velikoj većini domaćih banaka postoje kompetentni ljudi koji vode računa o njihovoj stabilnosti i sigurnosti.
Govoreći o mogućnosti skorijeg pada kamata u domaćim bankama, Savić je ocenio da će to biti moguće ukoliko stabilnost ekonomije bude održana na postojećem nivou i inflacija ostane niska. Kamate u Srbiji polako padaju i to je dobro, dodao je on.
Predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke Goran Pitić rekao da je država još ranije osigurala stabilnost bankarskog sistema garantujući za štedne uloge do 50.000 evra, a takvih uloga je oko 90 odsto od ukupno 8,5 milijardi evra štednje u bankama.
Bez obzira na sve to, građani treba da obrate pažnju u kojoj banci štede, upozorio je Pitić. Kada je reč o kamatama na dinare, on je rekao da se može očekivati da one padnu ako inflacija ostane na sadašnjih četiri odsto.
Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zoran Petrović ukazao je da najpre treba obratiti pažnju ko su akcionari jedne banke i kakva je njihova reputacija kada se odlučujete kojoj banci poveravate svoju štednju.
Jedna od "crvenih lampica" koja građanima treba da se upale kada se odlučuju kome poveriti štednju, je visina kamate na štednju, pogotovo ona koja je viša od tržišne, jer tu sigurno nešto nije u redu.
Kada je reč o viskim kamatama u Srbiji, Petrović je podsetio da je pre godinu dana referentna kamata na dinare (belibor) bila 11,5 odsto, a danas 9,5 procenata, što je dokaz da kamate padaju.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je da je jedan od razlog propasti banaka loša procena rizika unutar njih samih, jer ne vode dovoljno računa gde ulažu sredstva, koje kasnije teško ili nikako ne mogu da naplate.
Rast nenaplativih kredita u bankama je i ozbiljno upozorenje državi, koja može da pomogne snižavanjem kamata i obavezne rezerve banaka, objasnio je Hanić.
