Za Trepču se pita Beograd
Privatizacija Trepče je godinama unazad predmet spora između Beograda i Prištine, jer Srbija ne odstupa od stava da ne priznaje privatizaciju na Kosovu i Metohiji, a ministar Aleksandar Vulin kaže da taj kombinat ne može biti privatizovan bez razgovora sa srpskom stranom.
Vulin je pozvao poverioce Trepče da se do 31. decembra jave državi kako bi zaštili svoja prava, i pojasnio da se mogu javiti i Privrednoj komori ili radnoj grupi koja je tim povodom oformljena.
Sredinom maja je potpisan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji kombinata Trepča i američkog konzorcijuma NGP, koji predviđa nove investicije, povećanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta. Ministar rudarstva Milan Bačević je istakao da će ugovor biti potpisan bez obzira na to što je Kosovska agencija za privatizaciju najavljivala svoje planove za kombinat.
Akcionari Trepče odbacili su poziv o potraživanju Kosovske agencije za privatizaciju da registruju svoja potraživanja, smatrajući ga pravno ništavnim, jer nije u saglasnosti sa zakonom Srbije, sa Rezolucijom 1244 SB UN, kao ni sa regulativom UNMIK.
Trepča "čuva" tone zlata
Ministar Vulin istakao je da Srbija traži da se krene u razgovore o imovini, kako bi se ta pitanja rešila i kako bi se obeštetili Srbi na KiM za privatizaciju koja je učinjena bez njihovog učešća. On je objavio i da je urađen veoma obiman popis imovine na KiM, na 7.000 strana, koji će uskoro biti predstavljen javnosti.
Kombinat Trepča funkcioniše kao dva samostalna entiteta – veći, južni, koji kontrolišu Albanci (između 60 do 70 odsto), i severni koji kontorlišu Srbi (30 odsto).
Prema procenama iz 2001. godine, preostali kapacitet Trepče je oko 29 miliona tona rude, od čega je 3,45 odsto odnosno 999.000 tona olova, 2,36 odsto ili 670.000 tona cinka i 2.200 tona zlata.
