Odlični rezultati Gasproma
Da zavisnost Evrope od ruskog gasa postaje sve veća potvrđuju i najnoviji preliminarni rezultati Gasproma prema kojima je obim izvoza gasa u Evropsku uniju i Tursku za novembar i za prvih 11 meseci 2013. godine veći za oko 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Tako potrošnja za ovaj period iznosi 144,9 milijardi kubika (u poređenju sa 123,7 milijardi kubika 2012. godine, 136,44 milijarde kubika 2011. godine i 123,56 milijardi kubika 2010. godine).
Samo u novembru, Gasprom je izvezao 13,9 milijardi kubika gasa, što predstavlja porast od 32 odsto na godišnjem nivou (u odnosu na 10,5 milijardi kubika u novembru 2012. godine, 13,5 milijardi kubika u novembru 2011. i 12,12 milijardi kubika u novembru 2010. godine). Prosečna cena je bila oko 387 dolara za 1000 kubika.
U Gaspromu ističu da su ovo veoma dobri rezultati, koji pokazuju da je ovogodišnji pozitivan trend nastavljen. Glavni razlozi za ovaj porast vezani su za hladan početak godine i dužu grejnu sezonu, kao i za sporije nego obično vreme punjenja. Na osnovu ovih dobrih rezultata, obim izvoza bi mogao da dosegne 160 milijardi kubika za celu godinu.
Najveći deo gasa koji ide ka Evropskoj uniji dolaze iz samo tri pravca
Rusije, Norveške i Alžira. Turkmenistanski gas se prodaje Ukrajini, ali ga transportuje Gasprom preko Rusije..
Sa 37,7 odsto ukupnog uvoza gasa za EU, 29 procenata je gas koji stiže iz Rusija kao najvećeg snabdevača gasa na kontinentu. Što se ide dalje na istok Evrope, veće je oslanjanje na uvoz ruskog gasa do te mere da se sedam evropskih zemalja bivšeg Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza oslanja na Rusiju sa više od 99 odsto svog uvoza prirodnog gasa.
Gotovo sve srednjeevropske i istočnoevropske zemlje zavise od Rusije što se tiče najvećeg dela potrošnje prirodnog gasa.
Procenjuje se da će u narednih 25 godina oko 80 odsto prirodnog gasa biti potrebno da se uvozi za potrebe EU, od čega oko 60 odsto iz Rusije, što je ravno jednoj petini ukupne energije koja dolazi iz Rusije putem gasovoda.
Taj podatak ne uključuje uvoz nafte iz Rusije u EU, čiji se iznos procenjuje i do jedne desetine od ukupne potrošnje energije.
Prognoza Međunarodne agencije za energetiku pokazuje da će narednih decenija Evropa uvećati potrošnju gasa za trećinu. Maria van der Hoven, izvršna direktorka Međunarodne agecije za energetiku, kaže, da Rusija ima rezervi gasa za mnogo vekova, ima novca i infrastrukturu.
-Investicije u velike infrastrukturne projkte poput Južnog toka su veoma hrabre i dobrodošle, kaže Maria van der Hoven i dodaje da iza ove investicije stoji stabilan kapital Rusije i evropskih firmi.
Gas ima presudnu ulogu u potrošnji energije širom sveta, a Evropa nije nikakav izuzetak. Na EU otpada oko 17 odsto svetske energetske potrošnje. Analizom izvora energije u EU dobijaju se sledeće kategorije nafta učestvuje s 43 odsto, prirodni gas 24 procenata nuklearna energija 14 , ugalj 13, hidroenergija 4 i 2 odsto ostali obnovljivi izvori (kao što su geotermalna, biogorivo, vetar i solarna energija).
Gas se po ceni može porediti sa ugljem, s tim što je on najkomforniji energent za potrošnju u domaćinstvima za zagrevanje, kuvanje i hlađenje. Potrošnja za domaćinstva iznosi oko 25 odsto od ukupne potrošnje prirodnog gasa.
Prirodni gas emituje 70 procenata manje ugljen-monoksida, 89 odsto manje nemetanskih organskih gasova, i 87 procenata manje azotnih oksida nego vozila sa benzinskim ili dizel motorima.
