Svaki drugi građanin Srbije novac čuva u slamarici
Gotovo sve zemlje centralne i istočne evrope, sa izuzetkom Srbije, uspele su da svoju stopu štednje održe stabilnom u 2013. godini. Oko trećina Hrvata i Srba kaže da uopšte ne štede – to može da objasni i činjenicu da je njihovo ukupno zadovoljstvo štednjom među najnižima u regionu.
Više od dve trećine ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi smatra da je štednja važna, a šampioni štednje su Austrijanci i Slovaci koji odvajaju 181, odnosno 90 evra mesečno, pokazuju najnoviji rezultati Štednog baromettra, istraživanja Erste grupe.
U odnosu na prošlu godinu, više je građana koji veruju da će u budućnosti štedeti više ili približno isto, što očekuje dve trećine ispitanika.
Penetracija štednih poizvoda još uvek nije na adekvatnom nivou u Rumuniji i Srbiji, a gotovo svaki drugi građanin Srbije koji štedi opredeljuje se za stavljanje novca u slamaricu. Samo jedna petina Rumuna i čak ispod jedne desetine štediša u Srbiji ulaže novac u životno osiguranje, za razliku od svakog drugog Čeha i Slovaka.
„Ova slika pokazuje da još ima prostora za bankarske proizvode u centralnoj i istočnoj Evropi, a posebno u jugoistočnoj Evropi“, kaže Peter Bosek, član Upravnog odbora u Erste Bank Oesterreich.
Austrijanci i dalje masovno preferiraju štedne knjižice (81%) i štednju u štedno-kreditnim stambenim zadrugama (66%). Regionalna razlika se može primetiti u balkanskim zemljama, gde gotovo svaki drugi Srbin štedi u gotovini, kod kuće ili u sefu, dok se 80% Hrvata koji štede opredeljuje za neki finansijski proizvod.
Štediše iz svih zemalja koje je obuhvatilo istraživanje Štedni brometar Erste Grupe za 2013. godinu uglavnom odvajaju novac na štednju da bi imali finansijsku rezervu ili za neočekivane vanredne situacije, pri čemu su kao prioriteti navedena i izdvajanja za starosnu penziju ili za manje i veće nabavke.
Česi su lideri što se tiče korišćenja online bankarstva u upravljanju njihovim finansijama (44%), a za njima slede Slovaci i Austrijanci (32%), dok 86% Srba ne obavlja transakcije online i kao glavni razlog navodi nepostojanje pristupa internetu (34%), dok deset odsto to ne čini jer ih brine bezbdnost.
Bankarstvo se suočava s tekućim procesom transformacije. Raste broj ljudi koji koriste pametne telefone, a raste i korišćenje online bankarstva preko pametnih telefona i tablet uređaja. Slovaci (13%), Austrijanci (11%) i Česi (10%) vode u korišćenju aplikacija na tabletima, pametnim i mobilnim telefonima za bankarske transakcije.
„Mada je udeo ljudi koji aktivno koriste online bankarstvo još uvek relativno mali, zapazili smo da trenutno raste po veoma visokoj stopi“, ističe Bosek.
