Prestižna nagrada trgovca oružjem: Nobel i njegovi nobelovci

Kada su 1888. francuske novine greškom objavile vest o smrti Alfreda Nobela (osam godina pre nego što je zaista preminuo), javnost je osudila njegov izum dinamita i nazvala ga ’trgovcem smrti’. Nobel nije želeo da se o njemu tako priča, pa je odlučio da najveći deo svog bogatstva stečenog prodajom oružja, testamentom ostavi Fondu za dodelu Nobelove nagrade.

Kažu da nema počasti koja bi mogla da konkuriše zlatnoj medalji sa likom Alfreda Nobela. ‘Trgovac smrti’, izumitelj dinamita, prodavac oružja i kako ga sve još za života nisu zvali, ostavio je svetu Fond iz kojeg će se nagrađivati ljudi koji su najviše doprineli čovečanstvu. Da li kao vrsta iskupljenja ili istinska potreba da generacijama ostavi nešto vredno i stimulišuće, Nobel je uspeo da uđe u istoriju baš kao što ulaze svi ponosni vlasnici million i po dolara, plakete i medalje sa likom gospodina Alfreda Nobela. Do danas je upisano 800 nobelovaca iz oblasti hemije, fizike, medicine ili fiziologije, ekonomije, književnosti i mira, od kojih su 44 žene.

Nobel, izumitelj dinamita, sintetičke svile, gume i još 352 izuma svoj testament napisao je na pocepanom listu hartije u švedskom klubu u Parizu pred svedocima, jer nije verovao advokatima.

U Nobelovom testamentu nije bila predviđena nagrada iz oblasti ekonomije. Centralna Švedska Banka je 1968.godine, povodom 300 godina svog postojanja, ustanovila ovu nagradu u čast Alfreda Nobela.

Iako je Alfredova želja bila da samo živi ljudi mogu biti nominovani za nagradu, dobitnici Nobelove nagrade za mir Dag Hammarskjold 1961. i Nobela za književnost Erik Axel Karlfeldt 1931, posthumno su nagrađeni, jer su umrli u razdoblju između nominacije i proglašenja dobitnika. Pre dve godine se desio još jedan presedan – nobelovac Ralf Steinman je umro tri dana pre same dodele.

Najviše Nobelovih nagrada u sve tri naučne discipline otišlo je u SAD, čak 43%.

U fizici i hemiji na drugom mestu su Nemci, a na trećem Britanci, dok je u oblasti medicine redosled obrnut.

Rekordan broj nominacija za Nobelovu nagradu za mir bio je ove godine – bilo je 259 kandidata. Osim imena dobitnika, imena ostalih kandidata su tajna koja će se čuvati narednih 50 godina.

Mahatma Gandhi, čuveni borac protiv nasilja, čak pet puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije dobio, pošto je ubijen 1948. godine, dva dana pre zatvaranja nominacija. Te godine nagrada za mir nije dodeljena pa se pretpostavlja da je bila namenjena Gandhiju.

Do sada, čak četiri dobitnika bila su primorana da odbiju nagradu zbog odluka svojih vlada. Adolf Hitler zabranio je tri nagrade (Richard Kun – hemija, Adolf Fridrih, Johan Butenand –  hemija i Gerhard Domagk – medicina), a Staljin samo jednu – Borisu Leonidoviču Pasternaku, za književnost (sam Staljin je dvaput bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u drugom svetskom ratu).

Tri dobitnika Nobelove nagrade bili su u zatvoru u trenutku kada je objavljeno da su nagrađeni – nemački pacifista i novinar Carl Von Ossietzky (1935), kineski disident Liu Xiaobo (2010) i opozicionarka Mjamnara Aung San Suu Kyi (1991), koja je prošle godine, dvadeset godina nakon priznanja, konačno mogla da dođe u Oslo i primi nagradu.

Najmlađi nobelovac za fiziku Lawrence Bragg imao je samo 25 godina kada je dobio nagradu, dok se kao najstariji dobitnik Nobela navodi 90-godišnji Leonid Hurwich za svoj doprinos u polju ekonomije.

U polju ekonomije Nobelova nagrada tek je 2009. dodeljena jednoj ženi – Amerikanki Elinor Ostrom.

Dobitnici nagrade za književnost od prve dodele Nobela do prošle godine bili su prosečne starosti od oko 64 godine.

Od 109 nobelovaca u polju književnosti, samo 15 je dama, a najviše nagrada odnela su književna dela pisana na engleskom jeziku (26). Drugo mesto dele dela na francuskom i nemačkom, a na trećem su španska.

Winston Churchill je 1953 dobio Nobela za književnost, a imao je čak 20 nominacija u Nobelovoj kategoriji za mir.

Malo je nedostajalo da prvi nobelovac poreklom sa ovih prostora bude Nikola Tesla. Bio je nominovan zajedno sa američkim istraživačem Thomasom Edisonom 1915. godine. Međutim, kako se njih dvojica nisu trpeli i nisu hteli da zajedno prime nagradu, nominacija je povučena.

Njih četvoro je primilo po dva Nobela. Amerikanac John Bardeen nagrađen je dva puta za fiziku, jednom za razvoj tranzistora (1956) i drugi put za ‘BCS teoriju’ o superprovodljivosti po kojoj metali gube svoj električni otpor (1972). Britanski biohemičar Frederick Sanger je dva puta dobio nagradu za hemiju, a dvostruki Nobelovac bio je američki hemičar Linus Pauling koji je 1954. dobio Nobelovu nagradu za hemiju, a 1962. za mir. Najpoznatija dvostruka nobelovka je svakako MarieCurrie, ona je 1903. nagrađena za fiziku, za svoja istraživanja o radioaktivnosti, a 1911. je dobila nagradu za svoj doprinos na polju hemije.

Od 106 Nobelovih nagrada za doprinos u fizici do sada samo su dve žene bile nagrađene. 

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za medicinu ili fiziologiju dobili su James Rothman, Randy W.Schekman i Thomas C.Sudhof (dva Amerikanca i Nemac), zbog otkrića mehanizma koji reguliše transportne sisteme u ćelijama. Švedska Akademija u Stokholmu saopštila je da će ime dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost biti poznato u četvrtak desetog, a za ekonomiju 14. oktobra.