Život bez glutena: Hir, moda ili potreba?
Moglo bi se reći da je gluten verovatno najčešće pominjan pojam u nutricionističkim krugovima poslednjih nekoliko godina. Verovatno je i najtraženija reč u knjigama o ishrani i sajtovima koji se bave zdravom hranom.
Gluten je protein. Ima ga u pšenici, raži i ječmu. To je ona materija zbog koje su kifle i ostala mirisna peciva iz pekare elastična i ‘lepljiva’, a odlično ‘nosi’ začine i arome. Idealan je emulgator i stabilizator, pa ga pekari izuzetno vole i poštuju. Glutena sigurno ima u industrijskim sosevima, raznoraznim dodacima ishrani, prehrambenim proizvodima, sladoledu, voćnom jogurtu, nekim slatkišima, a testenina je bez njega gotovo nezamisliva. Da ne verujete, ali glutena ima i u obućarskom lepku. Tačnije, ima ga svuda, a priča o štetnosti glutena ne pestaje. Zašto je štetan i kako to da se ranije nije ni pominjao?
Očigledno je da sve više ljudi danas pokazuje znake osetljivosti na gluten, tačnije alergijskih reakcija (nešto kao ‘pekarska astma’). A, postoji i oboljenje (celijakija) koje gluten izaziva i koje se manifestuje kao upalni procesi u tankom crevu. Jedino objašnjenje za ovakve reakcije na gluten može da bude da telo savremenog čoveka nije više u stanju da ga toleriše i svari.
Čuveni neurolog, dr David Perlmutter u svojoj knjizi Grain Brain objašnjava štetnost ovog proteina na mozak i njegove funkcije. .
Iako se procenjuje da 1,8 % stanovništva pati od celijakije, Perlumetter kaže da u stvari čak 30% populacije boluje od ove bolesti, a to i ne zna. Ovu preosetljivost povezuje sa neurološkim bolestima kao što su Alchajmer, ADHD sindrom (poremećaj pažnje i hiperaktivost) i Parkinsonova bolest, što je dokazalo i više studija objavljenih u The Journal of Neurology, Neurosurgery i časopisu Psychiatry.
Evo konkretnih razloga zašto treba da izbegavate gluten, ako želite dobro mentalno funkcionisanje.
Gluten može da izazove degeneraciju mozga
Iako se većina ljudi koja pati od glutenske osetljivosti susrela sa crevnom nelagodnošću, Perlmutter navodi da raste broj onih koji se suočavaju sa neurološkim poteškoćama. Manjak koncentracije, oslabljena memorijska funkcija mozga i jake glavobolje rezultat su upale, uobičajene reakcije na gluten onih koji su preosetljivi na ovaj protein.
Još jedan razlog za gubitak kognitivne funkcije je taj što neki od moždanih proteina izgledaju slično gliadinu (belančevina u sastavu glutena). Anti-gliadinska antitela u organizmu čoveka koji pati od preosetljivosti na gluten ne mogu da razlikuju ova dva proteina, pa greškom uništavaju proteine mozga koji su potrebni za normalno funkiconisanje. Prema dr Pelmutteru, ukoliko izbegavate gluten, nećete postati pametniji, ali sprečićete slabljenje kognitivnih funkcija mozga.
Gluten oslabljuje imuni sistem
Perlmutter objašnjava da gluten stimuliše ćelije u crevima da luče protein zonulin, koji reguliše rad creva, tj. njihovo upijanje. Povećana proizvodnja zonulina šteti zidovima creva, što omogućava različitim proteinama da napuste creva i uđu u krvotok. Ovo predstavlja mnogo izazova za imunološki sistem i slabi sposobnost organizma da se bori protiv bolesti.
Ugljeni hidrati ne hrane mozak
Mozak čini 70% masti. Ukoliko ga dodatno opteretite ugljenim hidratima i šećerom, on neće dobiti gorivo koje mu je potrebno. Perlmutter kaže da su zdrave masti gorivo koje mozak traži. Umesto da dan započinjete sa pecivom punim glutena i sokom od narandže (koji je prepun ugljenih hidrata), imajte visoko kaloričan doručak sa jajima, orasima ili avokadom. Neka to budu namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama koje štite mozak.
Po doktoru Perlmutteru, svako ko je iskusio loše kognitivne funkcije, hronične glavobolje, hroničan umor, različite vrste upala i bolove u stomaku treba da eliminiše gluten iz ishrane na nekoliko meseci i da prati simptome promene. Zbog prirode posledica koje gluten ostavlja u organizmu potrebno je dosta vremena da se primete promene na bolje.
