Francuska vlada novim budžetom okreće list
Francuska vlada proglasila je kraj ekonomske krize i obećala da će budžet za 2014, koji predstavlja, doneti privredni rast i zapošljavanje. Stručnjaci, međutim, kritikuju predloženi budžet i tvrde da je pravi oporavak (ekonomije) još daleko.
Vlada je budžetom za iduću godinu predvidela smanjenje deficita za 18 milijardi evra od čega 15 milijardi treba da dođe od smanjenja potrošnje a ostalo od poreza.
I dok francuska vlada obećava mere za smanjenje uloge države i unapređenje konkurentnosti koje će dati novu energiju ekonomiji, mišljenja ekonomista su podeljena.
Planirane mere u principu su dobrodošle u zemlji u kojoj je javna potrošnja na nivou od 57 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali, ukazuju ekonomisti, mere će pogoditi privredni rast na kratak rok i to baš u trenutku kada zemlja izlazi iz recesije a stopa nezaposlenosti dostiže 11 odsto.
Umereno povećanje poreza takođe nije dobro za zemlju u kojoj je poresko opterećenje među najvećim u svetu.
Iako novi budžet za zvanični Pariz predstavlja priliku da se uskladi sa ostalim evropskim zemljama fokusiranim na smanjenje javnih dugova, neki ekonomisti upozoravaju da se Francuska i Evropa još previše bave smanjenjem deficita a nedovoljno pokretanjem rasta.
Ekonomista Francuske opservatorije za ekonomske prognoze Eric Heyer ocenjuje da budžet za 2014. ide u dobrom pravcu ali da se smanjenje potrošnje ne preporučuje dok ima problema u ekonomiji.
On procenjuje da će smanjenje potrošnja i povećanja poreza, i u Francuskoj, i u Evropi, smanjiti ekonomski rast Francuske u 2014.
Opservatorija prognozira rast francuskog BDP u idućoj godini na 1,3 odsto, što se smatra jednom od pozitivnijih prognoza jer analitičari računaju na rast od neznatno manje od procenat a vlada je bazirala budžet za 2014. na prognozi rasta od 0,9 odsto.
"Nema reči o oporavku sve dok je ekonomski rast oko jedan odsto. Danas proizvodimo manje nego pre pet godina, još smo u recesiji. To je prava definicija recesije", prokomentarisao je Heyer.
On je kazao da će pravi oporavak biti onda kada proizvodnja bude daleko iznad nivoa iz 2007. godine i kada ponovo počnu da se otvaraju radna mesta.
Istovremeno Jacob Kirkegaard iz Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu kaže da je Francuska verovatno "pobegla" od krize bez skoka nezaposlenosti i duboke recesije, kao što je bilo na jugu Evrope.
To, prema njegovim rečima, istovremeno znači i da Francuska više nije motivisana da preduzeme prave, duboke reforme.
"Tu (u Francuskoj) nikada neće biti tvrdog prizemljenja", istakao je Kirkegaard dodajući da će Francuska postepeno zaostajati ne samo za Nemačkom, već i za tradicionalno slabijim zemljama poput Španije i Italije.
