Koja je budućnost energetike u Srbiji?
Energetika je izuzetno važana za svaku državu, a ulaganje u ovaj sektor dugoročno obezbeđuje niz pozitivnih posledica – smanjenje eneretske zavisnosti, razvoj energetskog sektora, veće inevsticije, povećanje zaposlenosti, razvoj društva, čulo se na Međunarodnom forumu “Energetika Srbije 2013: Budućnost i perspektive", koji se održava u Novom Sadu.
Na ovom skupu, koji traje i danas, razgovaralo se o najaktulnijim temama iz oblasti energetike – regionalnoj saradnji, energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije… Pored domaćih stručnjaka iz ovih oblasti, na konferenciji učetvuju i stučnjaci iz inostranstva.
Ministarka enrgetike Zorana Mihajlović ukazala je da je, u odnosu na prošlogodišnju konfernciju napravljeno nekoliko značajnih koraka napred, ali da, pošto uvek može bolje, treba i dalje mnogo raditi.
Država, odnosno, nadležene institucije su tu da stvore dobar ambijent i olakšaju dolazak i poslovanje inevestitorima spremnim da ulažu u Srbiju – rekla je ministarka Mihajlović. – Potrebno je smanjiti broj potrebnih dozvola, za recimo ulaganje u male hidrorelektrane, kako ne bi trebalo pribaviti njih 93 već njihov broj svesti na pet do sedam. Da bi se to brže i kvalitenije uradilo potrebna je bolja saradnja između ministarstava, lokalanih samouprava i direktan rad na terenu.
Ministarka Mihajlović rekla je da zakonska regulativa u Srbiji otvora mogućnost za veća ulaganja u zelenu energiju, odnosno povećanje korišćenja obnvljivih izvora energije, ukazujući da bi do 2020. godine iz tih izvora trebalo da se obezbedi 27 odsto finalne potrošnje energije. Po njenim rečima, povećanju energetske efikasnosti i racionalnoj potrošnji, koji su potpuno zapostavljeni, treba posvetiti posebnu pažnju.
Od naredne godine postojaće budžetski fond energetske efikasnosti, a to je velika šansa Srbije pošto bi se ostvarili pozitivni efekti u potrošnji energije i štedela preko potrebna sredstva. Ipak, treba reći i da su, u oblasti enrgetike, pred Srbijom i veliki izazovi, kao što je usklađivanje sa evropskom direktivom o ložištima, koja podrazumeva da do 2018. godine prestanu da rade termokapaciteti, iz kojih se proizvodi 1.092 megavata, što će biti veoma teško, jer se novi energetski kapaciteti ne mogu izgraditi za kratko vreme – rekla je ministarka Mihjalović.
Govoreći o magistralnom gasovodu “Južni tok” ministarka energetike je istakla da je on izuzetno važan az Srbiju, a da je ove godine iz budžeta Srbije JP “Srbijagas”, koje praktično zastupa Srbiju u izgradnji gasovoda, odobreno 70.000.000 evra kako bi se svi neophodni poslovi, uključujući i eksproiprijaciju zemljišta na trasi “Južnog toka” obavili na vreme. Ona je naglasila i da je reforma JP “Srbijagas” i “Elektroprivrede Srbije” neophodona, da su u EPS-u reforme u toku, a da se to mora brzo desiti i u JP “Srbijagas”.
Saradnja neophodna
Učestvujući u radu ovog skupa, predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković rekao je da je EPS do sada proizveo 24,8 milijardi kilovatčasova, dok se do kraja godine se očekuje rekordna proizvodnja od 37,4 milijarde kilovatčasova. Po njegovim rečima, pravni i tehnički okvir za obnovljive izvore energije u našoj zemlji postoji, te da treba očekivati rast proizvodnja iz ovih izvora. On je istakao da je formirana i radna grupa za regionalni projekat – hidrocentralu đerdap 3, te da će od početka naredne godine Srbija otvoriti i drugi deo tržišta električne energije, za srednji napon.
Direktor Direkcije za razvoj Bloka Energetike NIS Gaspromnjeft Ilja Kutjajev rekao je da je ta kompanija zainteresovana za obnovljive izvore energije, ističući da NIS radi i na projektu geotermalne energije zajedno sa partnerom iz Mađarske i Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku.
Skupu su se obratili i ambasadori nekoliko država, ukazujući da je saradnja sa Srbijom u oblasti energetike moguća i potrebna, te da su potencijali naše zemlje, kada su obnovljivi izvori energije u pitanju začajni i da ih treba iskoristiti.
