Hrvatska gubi fiskalni suverenitet?
Hrvatska će najverovatnije na zimu ući u program koji podrazumeva da Evropska komisija preuzme kontrolu nad budžetskom politikom države članice čiji su deficit i javni dug preveliki, čime zemlja gubi fiskalni suverenitet, objavio je hrvatski Večernji list.
Smanjivanje izgleda za kreditni rejting Hrvatske sa stabilnog na negativni, koji je objavila agencija Standard & Poor's, što je za stepenicu niže unutar rejtinga ’smeće’, korak je bliže ulasku Hrvatske u takozvanu proceduru preteranog deficita, preneo je pisanje lista T portal.
Iz S&P-a podsetili su da je u poslednjih pet godina realni bruto domaći proizvod (BDP) Hrvatske ukupno opao 12 odsto, najviše zbog realnog pada potrošnje od 12 odsto i realnog pada investicija od 15 odsto. Ni u ovoj godini ne očekuju rast hrvatske ekonomije već, naprotiv, predviđaju dalji pad od jedan odsto.
U 2013. hrvatski budžetski deficit verovatno će biti veći od tri odsto BDP-a, a dug opšte države približava se kritičnom nivou od 60 odsto BDP-a, ali ako dug Hrvatskih cesta, koji iznosi 7,5 odsto BDP-a, preuzme vlada kao deo aranžmana za koncesiju, to bi moglo da dodatno poveća dug.
S druge strane, Evropska komisija je pre nekoliko meseci procenila da će deficit budžeta u 2013. biti 4,2 odsto BDP-a.
Ukoliko Hrvatska s tom cifrom uđe u proceduru preteranog duga, sledi da Evropska komisija pošto utvrdi da zemlja zadovoljava uslove, izda dokument s preporukama šta treba učiniti da bi izašla iz situacije prekomernog deficita i šalje ga Savetu EU.
Pri tome se definiše i rok u kojem je te mere potrebno sprovesti, a od zemlje se traži da postigne najmanju godišnju korekciju od 0,5 odsto BDP-a. U slucaju Hrvatske, to bi značilo da mora da smanji deficit sa 4,2 na 3,7 odsto BDP-a, odnosno otprilike 1,5 milijardi kuna (200 miliona evra).
Ako Hrvatska ne ispuni uslove koje je postavila EK, slede sankcije, poput ukidanja ili zamrzavanja novca iz fondova.
Prema pisanju Večernjeg lista, prihodi hrvatskog budžeta u julu manji su za oko 10 odsto u odnosu na isti mesec lane, što smanjuje zvanične prognoze o planiranom deficitu na nivou od 10,2 milijarde kuna (1,36 milijardi evra) do kraja godine, odnosno tri odsto BDP-a.
Zbog novog obračuna ulaskom u EU računalo se na 500 miliona kuna (66,5 miliona evra) manje prihoda od PDV-a do kraja godine, ali izgleda da je to ostvareno već u julu.
PDV se ranije obracunavao pri uvozu, a ulaskom u EU, odnosno od 1. jula, obračunava se tek kad se roba proda. Ministarstvo finansija je računalo da će to imati negativan učinak na budžet, ali da će on u drugoj polovini godine iznositi 500 miliona kuna (66,5 miliona evra).
Međutim, izgleda da je taj iznos ostvaren već u julu jer se mnogi proizvodi kao što su automobili, ne prodaju brzo.
U avgustu, kad će se većina proizvoda prodati, taj negativan efekat PDV-a mogao bi da se poravnja, pa je i moguće da do kraja godine u budžetu bude ostvaren planirani prihod od PDV-a od otprilike 43 milijarde kuna (5,72 milijarde evra).
