Decenijski reprogam za struju

Elektroprivreda Srbije je ove godine odobravanjem plaćanja  dugovanja za struju na rate već nekoliko puta pokušala da reši problem velikih dugovanja. Sada je na redu treći, i kako kažu u EPS-u, poslednji reprogram, koji će omogućiti dužnicima da svoja dugovanja plate u roku od godine dana pa do čak 10 godina.

Naime, Upravni odbor EPS-a prihvatio je predlog Ministarstva energetike i odobrio potrošačima da svoje zaostale dugove za utrošenu električnu energiju plate na rok od 12 do120 rata,  u zavisnosti od visine dugovanja. Sporazum o otplati duga za struju moći će da se sklopi od 15. avgusta do 31. novembra, broj rata zavisiće od visine duga, a sporazum o reprogramu moći će da sklapaju i potrošači koje je EPS tužio.

Ovakav korak svakako treba pohvaliti, jer je svaka pomoć pri plaćanju računa dobrodošla. Ipak, teško a da se čovek ne zapita kolika su to dugovanja kada se ona mogu platiti i u periodu od 10 godina, kao i to kako je moguće da neko, pa i da je samo jedan potrošač, ima dug, koji, zbog visine, može da plati tokom jedne decenije.

Treba reći da su mnogi građani Srbije zaista revnosne platiše, ne samo računa za struju, već i svih drugih dažbina, ali je sasvim izvesno i da je mnogo onih koji su spremni da troše, ali i ne pomišljaju da plate račune. O tome govori i podatak da dug domaćinstava i privrede za struju premašuje 100 milijardi dinara, što su ogromne pare. Slobodno se može reći da je dug toliko veliki i zato što se suma godinama uvećavala, odnosno pojedini potrošači su struju trošili, a nisu plaćali, nisu to nameravali i najverovatnije ni sada mnogo njih to neće uraditi. 

Važno je napromenuti da je EPS predvideo da domaćinstva mogu da plate dugovanja u perodu od godinu dana pa do 10 godina, u rasponu od 10.001 dinar, pa do više od milion dinara. Za ove manje iznose, iako se, naravno, ne mogu pravdati, može se imati određeno razumevanje, ali ako potrošač duguje više stotina hiljada dinara izvesno je da je on godinama stvaran i da ponuda EPS-a neće mnogo uticati da se ta praksa promeni.

Treba reći da je uslov za sticanje prava za plaćanje struje po novom reprogramu plaćen junski račun, a gotovo je sigurno da oni koji to nisu činili godinama neće otrčati na šalter da to učine sada i na taj način sebi na grbaču natovare celu narednu deceniju plaćanja onoga što su odavno zaboravili da su trošili i nisu plaćali…i troše i dalje i ne plaćaju. Zaista je teško poverovati u to. Verovatnije je da će se desiti ono što se dešava godinama, oni koji plaćaju struju to če činiti i dalje, reprogram će potpisati, i uglavnom poštovati, oni koji duguju manje iznose, a oni koji su u crvenom i po pola miliona dinara ili duplo više, odnosno nešto manje od 5.000 odnosno 10.000 evra, neće. 

Sasvim je drugo pitanje kako je moguće da je, uz tako veliki dug, čak i ako je manji od pola miliona dinara, struja dolazila do takvih potrošača. A da je dolazila podrazumeva se jer je uslov za reprogram plaćen junski račun. Očito da nisu isti aršini za sve potrošače, a da ni makaze ne seku jednako. Jer neretko se dešava da bez struje prvo ostanu oni koji duguju nekoliko hiljada dinara, a oni čija dugovanja premašuju hiljade evra nikako ili veoma retko stignu na taj red.

Godine bez plaćanja

Uz prosečnu  mesečnu potrošnju od oko 500 kilovata, što je i bez poskupljenja, koje će uslediti polovinom sledeće nedelje, i sa njim, i istim brojem skupih i jeftnih kilovata ispod 3.000 dinara, jasno je da nije reč ni prosečnom potrošaču, a ni o potrošaču koji plaća, makar malo i kad može. Naime, suma koja “otpada” na mesečna potrošnju struje, i ako se redovno plaća, na godišnjem nivou naraste do oko 36.000 dinara, što je za 10 godina oko 360.000 dinara. Dakle, ako ceh za neplaćanje struje premašuje pola miliona dinara, ili milion dinara, onda godinama, odnosno deceniju ni jedan kilovat nije plaćen.

A neko redovno plaća. I troši koliko može da plati.