Crnoj Gori od gasovoda godišnje 21 mil evra
Ukoliko kroz Crnu Goru prođu cevi Jadransko-jonskog gasovoda iz dalekog Kaspijskog mora u Azerbejdžanu, u dužini od oko 530 kilometara, Crna Gora će godišnje samo od tranzita gasa ubirati 21 milion evra.
Već se zna trasa koja sa Dalekog istoka ide ka Albaniji, pa kod Božaja ka Podgorici, a onda prema Cetinju, podno istočnih padina Lovćena, i dalje ka Radanovićima, zatim preko cele Luštice do Jadrana, gde bi kod Prevlake ušli u susednu Hrvatsku.
Za Crnogorce je ovo najoptimalnija ruta gasovoda, jer bi išla kroz teren najvećeg budućeg potrošača – područje Zetske ravnice, a i stvorili bi se uslovi za aktiviranje Fabrike glinice, pogona oronulog Kombinata aluminijuma, koja vapi za jeftinim izvorom energije. Ukupna investicija ovog projekta procenjena je na 610 miliona evra.
Energetskom strategijom Crne Gore, Jonsko-jadranski gasovod je prepoznat kao vodeća opcija za gasifikaciju Crne Gore. IAP nije samo šansa za gasifikaciju Crne Gore, već i mogućnost za plasman sopstveg gasa za koji se očekuje da će biti otkriven u crnogorskom podmorju.
„Planirano je da se TAP gasovodom gas iz Azerbejdžana prenosi od Grčke do Italije, preko Albanije – kao sastavni deo južnog gasnog koridora i po našem mišljenju je komercijalno najpovoljnija opcija“, zajednička je ocena ministara ovih zemalja.
U prvih nekoliko godina po puštanju gasovoda, planirano je da protok kroz Crnu Goru bude oko dve do dve i po milijarde kubnih metara gasa godišnje.
A, ovo nije jedina mogućnost eksploatisanja prirodnih resursa. Očekuje se da ovih dana počnu istraživanja ležišta nafte i prirodnog gasa u crnogorskom podmorju. Eksperti poručuju da sa prolaskom međunarodnog gasovoda, Crna Gora postaje veoma interesantna za investitore sa aspekta istraživanja i eksploatacije prirodnog gasa, budući da će gas moći da se transportuju kroz gasovod.
Hrvati su već zasukali rukave, pa će Podgorica i Zagreb morati da se dogovore kako raspodeliti bogatstvo. Poznato je da Hrvati osporavaju granicu na Prevlaci, koja je ustanovljena u vreme SFRJ, pa se otvara pitanje da li crnogorski parlamentarci imaju snagu da izglasaju da država kontroliše taj posao.
– Ležišta nafte ne prate administrativne ili državne granice. Zbog toga, ukoliko se utvrdi postojanje zajedničkih ležišta, treba napraviti dogovor na obostrano zadovoljstvo i korist, poručuju parlamentaci.
