BIZNIS I POLITIKA: Ne važe svi aršini za sve
Evrozona je najslabija karika globalne privrede, smatraju analitičari Londonske berze. Ovo se čulo odmah nakon objavljivanja, čini se, fatalističkih podataka o stanju u privredi EU koja je i zvanično u najdužoj recesiji od osnivanja monetarne unije 1999. Bruto domaći proizvod pao je za 0,2 odsto u prva tri meseca, ekonomije devet od 17 članica evrozone najmanje dva kvartala ne beleže nikakav privredni rast, pri čemu je Grčka čitavih 19 u recesiji. Sastavu ozbiljno posrnulih privreda monetarne unije nedavno se priključila i Francuska, druga najjača ekonomija evrozone, dok je Nemačka to za dlaku izbegla, zabeleživši od januara minorni rast od 0,1 odsto.
Na balkanskom poluostrvu poznatijem kao ’bure baruta’, stanje naizgled ružičasto. Privreda Srbije porasla je u prva tri meseca za skoro dva odsto u odnosu na isti period lani, izvoz za čak 22 odsto, a industrijska proizvodnja veća je za pet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zvanično objavljeno – izašli smo iz recesije! I crnogorski zvaničnici proglašavaju pobedu nad recesijom, baš kao i mađarski čija privreda raste u prvom kvartalu 0,7 odsto, a susedne Rumunije 0,5 odsto. O Turskoj da ne govorimo.
Uz podatke iz Nemačke, ’ekonomske sile Evrope’ i Francuske, druge po snazi evropske privrede, prilično zapanjujuće deluju podaci o rastu balkanskih privreda, a zaključak koji se nameće jeste da bi možda trebalo potegnuti ručnu na putu ka EU. Ovo pitanje je naročito zanimljivo u slučaju Srbije koja je, bar prema statističkim podacima, čvrstvo oslonjena na ekonomiju EU – zemlje članice glavni su spoljnotrgovinski partner Srbije, najviše investicija u našu zemlju uložili su upravo ulagači iz EU, a opšti političko-ekonomski kurs ima evropski prizvuk već više od decenije. Stoga je posebno zanimljivo kako se uopšte dogodilo da suprotno partnerima koji se bore s krizom na domaćem terenu, Srbija ostvari rast BDP-a?
Pročitajte ceo tekst u magazinu BIZLife
