Koliko hrane Srbija baci?
U Srbiji se, bez obzira na besparicu, i dalje bacaju namirnice u velikim količinama. U kontejnerima se nađe oko 250.000 tona prehrambene robe godišnje.
Ni Srbija nije izolovana od sveta, pa i za nju važi da hrana završi u smeću zbog strogih rokova prodaje, velike ponude, lošeg skladištenja, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije Milan Prostran. Doduše, porodice sada bacaju sve manje hrane, jer se više vodi računa o svakom potrošenom dinaru.
Godišnje se u našoj zemlji, prema rečima Prostrana, bacalo oko 250.000 tona prehrambenih proizvoda. To je bilo, kaže, vreme i drugačije kupovne moći i bolje organizacije ishrane po školama, bolnicama, velikim kompanijama, zatim vojsci, policiji i to je moglo na neki način da se "izmeri".
Grube procene pokazuju da je prodaja hleba u Srbiji opala od osam do deset odsto. Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni. Sada, pojedina istraživanja pokazuju da se zbog besparice, oko sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, kupuje i manje količine hleba.
Dnevno se, primera radi, samo u Beogradu prodaje od 900.000 do milion vekni, međutim, u odnosu na period pre krize, danas se dnevno proda oko 100.000 vekni manje.
Nije toliko smanjena potrošnja, koliko se više vodi računa o hlebu, tvrdi predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. Proizvodnja hleba povećava se u ruralnim zonama, dok je u nekim gradskim zonama za 10 odsto smanjena prodaja belog hleba, ali je zato porasla prodaja specijalnih vrsti vekni.
Svuda u svetu se roba, kojoj će kroz mesec ili dva isteći rok, prodaje na akcijskim sniženjima i do 70 odsto, ali to kod nas nije slučaj. Trgovci ističu da takva praksa kod nas još nije zaživela u punoj meri, mada je pojedine kuće polako uvode u praksu.
Svakog meseca u velikim marketima izložimo robu pred istek roka upotrebe, koja je na značajnom popustu, obavezno vidno obeležena, kaže pr Univereksporta Olivera Ćirković.
Podatke o bacanju čak polovine od četiri milijarde tona hrane proizvedene u svetu treba prihvatiti s rezervom. Bogate zemlje vode računa da se hrana ne baca i to je deo njihove kulture.
