CEFTA komentar – Prostor na regionalnom tržištu
Posle EU, CEFTA je drugi najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije. Učešće trgovine Srbije sa CEFTA potpisnicama u 2012. godini je predstavljalo 15,7 odsto od ukupne trgovinske razmene sa svetom, sa 27,9 odsto učešća u ukupnom izvozu i 8,2 odsto u ukupnom uvozu sa svetom. Najznačajnije CEFTA strane u srpskom izvozu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.
Od formiranja CEFTA, trgovinska razmena sa članicama beleži kontinuirani rast, sa izuzetkom 2012. godine zbog ekonomske krize. Međutim, već u prva dva meseca 2013. izvoz u CEFTA beleži rast od 14,8 odsto, dok je uvoz zabeležio pad od 4,5 odsto u odnosu na isti period 2012.
Činjenica je da će pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula 2013. Doneti promene u dosadašnjim ekonomskim odnosima između Srbije I Hrvatske, jer će se trgovina odvijati u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), umesto u okviru Sporazuma CEFTA.
Kada posmatramo industrijske proizvode, prema CEFTA sporazumu razmena između članica CEFTA obavlja se bez carine. Kada je SSP u pitanju, potpuno ukidanje carina sa naše strane u odnosu na EU će se ostvariti 1. januara 2014. godine. To znači da kada su industrijski proizvodi u pitanju, pristupanje Hrvatske EU neće značajnije uticati na trgovinske tokove između dve zemlje.
Međutim, u oblasti agrara i prehrambene industrije doći će do nekih promena u carinskoj zaštiti. Naime, između Srbije i Hrvatske se u okviru CEFTA, recipročno primenjuje bescarinski pristup za oko 68 odsto proizvoda, dok su za ostale proizvode utvrđene preferencijalne kvote sa nultom carinom ili preferencijalnom carinom u okviru kvote za osetljive proizvode kao što su na primer: meso, mleko, mlečne i mesne prerađevine, jabuke, pšenica, kukuruz, šećer, duvan, cigarete i drugo.
Međutim, prema SSP, Srbija može potpuno slobodno da izvozi poljoprivredne proizvode na tržište EU, bez carina i kvota (sem kvota sa sniženom carinom za goveđe meso, vino, pastrmke, šećer), dok Srbija prema EU zadržava carine na određene poljoprivredne proizvode i nakon isteka tranzicionog perioda 2014. godine. Ovo znači da će se, kada je u pitanju carinska zaštita, uslovi za izvoz iz Srbije na tržište Hrvatske poboljšati, dok će se za neke hrvatske proizvode naplaćivati carine koje se primenjuju za članice Evropske unije.
Poskupljenjem proizvoda koje je Hrvatska do sada izvozila na tržište CEFTA realno se stvara mogućnost da Srbija iskoristi taj moment i plasira više svojih proizvoda u okviru CEFTA.
Srbija u CEFTA ostaje dominantna članica, sa najvećim suficitom ostvarenim u trgovini u okviru sporazuma. Od CEFTA potpisnica, Srbija je najveća, sa najvišim udelom u trgovini kako industrijskih, tako i poljoprivrednim proizvodima, posebno kada je reč o izvozu, pa bi teorijski trebalo da ima najveće šanse da zauzme proctor na regionalnom tržištu.
Bojana Todorović
pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Foto: BIZLife
