Iz dijaspore šalju novac, ali slabo investiraju

Direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković izjavila je da je srpska dijaspora sa 2,7 milijardi evra jedna od nadarežljivijih kada je u pitanju slanje novca u maticu, ali da to nije slučaj sa investiranjem.

Plan je da Kancelarija raditi na poboljšanju ekonomske saradnje kroz projekat zavičajnih udruženja.

''Srpska dijaspora spada u jednu od najdarežljivijih na svetu. Među prvih pet smo po broju doznaka, odnosno po tome koliko dijaspore šalje rođacima u matici'', rekla je Tanjugu Drašković i dodala da dijaspora šalje u Srbiju 2,7 milijardi evra kroz doznake.

Međutim, kada je u pitanju investiranje tu je stanje poražavajuće, kaže Drašković.

Prema njenim rečima, i dok je u drugim zemljama odnos investiranja i doznaka 50 prema 50, to u Srbiji nije slučaj te podaci govore da kaptal koji stiže iz dijaspore ima odnos 90 odsto za doznake prema 10 odsto za investicije.

''To znači da je jako malo investicija i to je nešto što želimo da promenimo'', rekla je Drašković navodeći da Kancelarija radi na poboljšanju ekonomske saradnje sa dijasporom i povezivanjem predstavnika dijaspore sa lokalnim zajednicama u matici kroz projekat zavičajnih udruženja.

Ona je obijasnila da su zavičajna udruženja ustvari udruženja građana u dijaspori i regionu koja su organizovana po principu mesta u Srbiji iz koga potiču.

Drašković je navela da su prvi takvi projekti započeti povezivanjem zavičajnih udruženja Nišlija iz Čikaga sa gradom Nišom, udruženja iz Beča sa Požarevcem, kao i da se radi na povezivanju dijaspore u Moskvi sa Kruševcem.

Ukazujući da istraživanja pokazuju da čak u 90 odsto slučajeva ljudi koji žive izvan Srbije investiraju u kraj iz kog potiču, ona je istakla da projekat zavičajnih udruženja ima za cilj ostvarivanje saradnje, ali i eksploatisanje potencijala.

''Cilj je da se pomogne dijaspori i lokalnim zajednicama da ostvare uspešnu ekonomsku saradnju'', rekla je Drašković.