Potrebe slovenačkih banaka za dokapitalizacijom nisu precizno utvrđene

Potrebe slovenačkih banaka za dokapitalizacijom nisu pouzdano utvrđene i mogle bi biti znatno veće, upozorila je Organizacija za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD).

"Slovenija se suočava s teškom krizom u bankarskom sektoru, čiji su uzročnici preterana sklonost riziku u poslovanju, slabo upravljanje u državnim bankama i nedovoljno efikasni alati nadzora", upozorio je OECD u najnovijem ekonomskom izveštaju o Sloveniji koji je predstavljen u Ljubljani.

Prema jednoj prošlogodišnjoj proceni, slovenačke banke, od kojih je većina u vlasništvu države, imaju u svojim portfeljima ukupno sedam milijardi evra nenaplativih kredita, što odgovara petini slovenačkog BDP-a.

OECD je još prošle godine upozorio da je ta procena zastarela i da se temelji na manjkavoj i netransparentnoj metodologiji proračuna, pa bi stvarna šteta mogla biti veća.

Pozitivno je ocenjen plan o osnivanju 'loše' banke koja bi od državnih banaka preuzela nenaplative kredite, ali upozoravaju na rizike povezane s netransparentnošću i mogućim upltanjem politike. Dodaju takođe da su loše upravljanje i kreditna politika možda povezani s korupcijom.

Ljubljana bi trebalo ponovo da testira sposobnost banaka da se nose s mogućom krizom ali bi ovaj put test trebalo bazirati na solidnijoj metodologiji i objaviti rezultate. Tek nakon toga banke bi trebalo dokapitalizovati, po mogućnosti izdavanje deonica, sugerišu u OECD-u.

Naglašavaju pritom da tržišna valuacija pokazuje da je deonički kapital u državnim bankama "doslovno izbrisan", pa bi neodržive banke trebalo da budu ugašene, a gubitak da snose vlasnici dužničkih papira s nižim prioritetima naplate i niže rangiranih kapitalnih instrumenata.

Potom bi Slovenija trebalo da privatizuje banke, smatraju u OECD-u, kritikujući plan o kojem raspravlja vlada levog centra a predviđa da država zadrži manjinski udeo s pravom veta na strateške odluke.

OECD očekuje da će se slovenačka ekonomija i ove godine smanjiti, i to za 2,1 odsto. Pritom napominju da se nivo javnog duga više nego udvostručio u razdoblju od 2008, na 47 odsto BDP-a, a do 2025. mogla bi da dosegne i vrijednost BDP ako vlada ne sprovede nove reforme.

S obzirom na nepoznate troškove spašavanja banaka, nastavljeni pritisak na izvoz koji generiše kriza u evrozoni i rast troškova zaduživanja nakon pomoći Kipru, Slovenija spada među članice OECD-a s najslabijim ekonomskim izgledima, napominju u toj organizaciji.

"U tako teškim uslovima i uz mogućnost dodatnog pogoršanja međunarodnog okruženja, Slovenija je suočena s rizicima produženog pada aktivnosti i ograničenog pristupa finansijskim tržištima", zaključuju.