Beogradski maraton ima i ekonomsko-turistički značaj
Maratoni u svetu, pored sportskog, sve više dobijaju ekonomsko-turistički karakter, pa bi i Beogradski maraton u godinama koje slede trebalo da poveća broj učesnika iz inostranstva i tako iskoristi ekonomske mogućnosti ovakve manifestacije, rekao je danas direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić.
Nikolić je, na konferenciji za medije u Turističkoj organizaciji Srbije, naveo da je Beogradski maraton prepoznat u strateškom turističkom pozicioniranju Srbije pre svega kao "gradski odomor", ali i događaj koji je deo maratonskog tržišta i koji donosi ekonomsku dobit. Svuda u svetu maraton, kako je naveo, sve više iskazuje ekonomsku dimenziju, jer se pokazalo da ljudi koji vole da učestvuju na maratonima putuju po svetu i obilaze prestonice u kojima se takmičenja održavaju.
Atina je za četiri godine uspela da animira dolazak maratonaca iz celog sveta, pa je tako 2010. godine na maratonu u grčkoj prestonici učestvovalo 12.000 takmičara iz inostranstva, rekao je on. Prema njegovim rečima slično je bilo u u Pragu, koji je došao do toga da sada mora da odbija učesnike, jer grad ne može da primi toliki broj ljudi u jednom danu.
Nikolić je naveo da je na prošlogodišnjem maratonu učestvovalo 650 stranaca a moguće je za kratko vreme dovesti i 2.000 takmičara. Ovogodišnji maraton, koji će biti održan 21. aprila, imaće i humanitarni karakter, jer će u okviru manifestacije biti održana akcija "Trčim za život", koja ima za cilj prikupljanje sredstava za pomoć deci oboleloj od Batenove bolesti.
Ova akcija je prilika da se javnost upozna sa retkim bolestima, kao i problemima sa kojima se susreću ljudi s retkim oboljenjima. Učesnici će uplatom na žiro račun organizacije "Život", kupovinom posebno dizajniranih majica i učešničkih brojeva moći da pomogunu ovu akciju.
