Nemačka – jedini profiter krize?
U Nemačkoj se puno ne oseća kriza evra. Neki čak Nemačku vide kao pobednika krize koji profitira na problemima drugih zemalja. Koliko u tomu ima istine?
Nemačka, nekadašnja svetski prvak u izvozu još uvek blista zbog trgovačlkog suficita, njena roba je tražena širom sveta. Njen ekomonski rast je stabilan, a tržište rada robusno. Ministar finansija se veseli visokim prihodima od poreza, a na vidiku je konačno i uravnoteženiji budžet.
Ali sve to nije čudno. Slabost evra pojeftinila je nemački izvoz a loš bonitet mnogih zemalja evro-zone izazvao je pravu navalu na nemačke obveznice. To je dovelo do toga da su, na primer prošle godine, mogli biti potrošeni nemački vrednosni papiri s negativnom kamatom. Investitori su čak platili za to da Nemačkoj pozajmljuju svoj novac. A najbolje od svega, kako kažu zagovornici teorije o pobednicma krize, tek dolazi: Ako se kriza preživi i zemlje s juga Evrope oporave, one bi mogle otplaćivati kredite, koje im je Brisel u nevolji odobrio. A Nemačka, kao najveći donator, mogla bi se svake godine veseliti dodatnim prihodima u milijardskim iznosima.
Da li je Nemačka zbog toga pobednik krize u Evropi? "Delom da, delom ne", kaže za Deutsche Welle Heike Joebges, ekonomistkinja na Fakultetu za tehniku i privredu u Berlinu, prenosi Business.hr.
"Tačno je da je Nemačka u poređenju s drugim zemljama, sigurna luka i da se zbog toga nemačke obveznice rado kupuju. Time su znatno opali povrati investicija. U tom smislu berlinski ministar finansija profitira od evro-krize. Računam da ćemo morati plaćati još samo trećinu novca, od sume koju smo plaćali pre krize".
Profesor ekonomije iz Tubingena Joahim Starbati stvari vidi drugačije. Za njega je navala na nemačke kredite posledica odliva kapitala iz kriznih država. Naizgled ekonomska prednost Nemačke će brzo nestati. "Kod odliva kapitala, moramo novac vratiti na drugi način, na primer u obliku kišobrana za spas".
On smatra i da je pitanje profitiranja od krize, sasvim pogrešno: "Zemlje južne Evrope su živele iznad svojih mogućnosti, i za to sad plaćaju. Banke i kompanije su prezaduženi. Ljudi su trošili previše novca, države su trošile previše novca. Sad to moraju vratiti."
Ekonomistkinja Joebges ističe da će najveća dobit Nemačke biti rešavanje kirze: "Kada zemlje budu vratile novac za spas evra, na kraju ćemo mi imati veliku dobit." Kritičar evra Starbati se ne slaže s tim: "To je kao da se nadamo nemogućem. Ne očekujem da se evropski kandidati za bankrot oporave u dogledno vreme."
Heike Joebegs navodi još jedan razlog zbog čega je Nemačka tako dobro podnela krizu: slabost država prema bankrotu, dovela je do slabljenja zajedničke valute. Evro je malo izgubio na vrednosti u odnosu na dolar. To ide u prilog Nemačkoj. Da je evro bio jači, poskupeo bi izvoz, što bi opteretilo nemačku privredu koja zavisi o izvozu, kaže ona.
A bez evra, nastavlja Heike Joebegs, Nemci bi jako patili zbog krize u Evropi: "Da Nemačka još uvek ima marku, ona bi ojačala i tada bismo vrlo teško mogli izvoziti".
Joachim Starbati smatra da to nije validan argument: "Dolar je nekada vredio 4,20 nemačkih maraka, a 1995., samo 1,35 maraka. Jačanje nije samo po sebi nešto negativno, jer time se povećava kupovna moć domaće radne snage. To bi s druge strane potaknulo privredu u Nemačkoj. Od jačanja valute ima više koristi nego štete."
