Vlahović: Neophodna reindustrijalizacija i reforma javnog sektora
Plan reindustrijalizacije Srbije trebalo bi da, uz reformu javnog sektora, predstavlja osnovu stabilnog makroekonomskog okvira zemlje u dužem vremenskom periodu, pa će predstojeći "Kopaonik biznis forum" biti i najadekvatnija arena za sučeljavanje mišljenja ekonomskih teoretičara i privrednih praktičara o tome.
U organiziciji Saveza ekonomista Srbije (SES) i Udruženja korporativnih direktora, ovogodišnji "srpski Davos" znatno se razlikuje od prethodnog, izjavio je Tanjugu predsednik SES-a Aleksandar Vlahović.
Okolnosti su bitno drugačije, objašnjava on i podseća da su prošle godine forumom, uglavnom, dominirale politekonomske teme.
"Ove godine smo se vratili nekim zaboravljenim temama u postavljanju strategije dugoročnog rasta, a to su komparativne prednosti Srbije – poljoprivreda, prehrambena i prerađivačka industrija, energetika, razvoj infrastrukture i naravno – reindustrijalizacija kao generalna tema, koja sve to pokriva i koja je izuzetno aktuelna", rekao je Vlahović.
Za tri dana foruma ne može se doći do revolucionarnih zaključaka, rekao je Vlahović, ali skup je strateški koncipiran tako da omogući uvid u sva pitanja bitna za osmišljavanje procesa reindustrijalizacije – od "ambasadorskog panela" i smernica šta je potrebno da Srbija učini na putu evropskih integracija, preko problema i sugestija stranih i domaćih investitora, do predstavnika ključnih privrednih oblasti koje bi trebalo da budu pokretači privrednog rasta Srbije.
A, definisanje plana industrijalizacije bez reforme javnog sektora je "jednostavno beskoristan posao", upozorio je Vlahović. Tržište rada, penzioni sistem, velika javna preduzeća i lokalna komunalna preduzeća moraju da prođu reforme i restrukturiranje. Mora se stvoriti atraktivan privredni ambijent.
Uz opasku da je prethodnih godina neefikasnost javnog sektora finansirana povećanjem suverenog duga, Vlahović je kazao da ova vlada nema mogućnosti da računa ni na značajnije prihode od privatizacije, a nema ni prostora za dodatno zaduživanje.
"I to je ono što me ohrabruje, što mi daje za pravo da zaključim da unutar vlade, pored Memoranduma o ekonomskoj politici, mora da postoji spremnost za realizaciju upravo ovih ključnih reformskih projekata", dodao je predsednik SES-a.
Vlahović insistira da je osnova reforma javnog sektora i to pre svega restruktuiranje velikih javnih preduzeća, njihova delimična privatizacija, a takođe restruktuiranje lokalnih komunalnih preduzeća i uvođenje konkurencije u toj oblasti.
"Drugi veliki projekat u okviru reforme javnog sektora je reforma penzionog sistema. Više od trećine ukupnih javnih prihoda u ovom trenutku se transferiše ka Fondu za penziono i invalidsko osiguranje. U 2007. taj udeo je iznosio 23 odsto, u 2003. manje od 13 procenata. Ne možete kreirati preko potreban izvor za javne investicije ukoliko imate ovaj nivo transfera", objašnjava Vlahović. Reforma penzionog sistema odnosi se i na obezbeđivanje kapitalizacije penzionog fonda.
"Bez ovih ključnih reformskih blokova, plan reindustrijalizacije teško da će doprineti ostvarenju osnovnog cilja. A, cilj je povećanje proizvodnje razmenjivih dobara i faktički baziranje budućeg razvoja Srbije na proizvodnji u ključnim privrednim oblastima, a ne na potrošnji kao što je to do sada bio slučaj", dodao je Tanjugov sagovornik.
Druga opasnost, kazao je Vlahović, leži u činjenici da danas ima mnogo zagovornika tzv. državnog preduzetništva, odnosno onih koji smatraju da je država ta koja treba da izvrši relokaciju resursa, pre svega, relokaciju investicija.
Prema njegovom mišljenju, to je sasvim pogrešno. "Ne treba da se zanosimo da je moguće bazirati budući rast na tome što će država biti glavni investitor…Takav eksperiment smo imali čitavih četrdeset ili pedeset godina, pa je propao.
"Pre svega, treba da radimo na stvaranju efikasne države, efikasnog javnog sektora, razumljivih i celishodnih propisa, koji međusobno neće biti sučeljeni i siguran sam da uspeh neće izostati. Ali, to je zaista ogroman posao koji onome ko ga bude radio neće doneti političke poene", smatra Vlahović.
Umesto oslanjanja na državu kao investitora, "potrebno je raditi na izgradnji privednog ambijenta, definisati sistemske podsticajne mere u ključnim privrednim oblastima koje treba da budu pokretači razvoja", objašnjava Vlahović.
U tako sređenom makroekonomskom okruženju, kazao je on, i privatni investitori će naći svoje mesto.
Vlahović očekuje da će rezultati rada foruma biti realizovani "ne samo u ovom, sada nametnutom hit-projektu reindustrijalizacije, već i u delu koji se odnosi na reformu javnog sektora, kao i na definisanje ekonomske politike".
