Koverte direktora javnih preduzeća i dalje ‘deblje’ od propisanih
Vlada je još u septembru skrojila zakon koji je trebalo da zavede red u debljinama koverti državnih funkcionera i direktora javnih preduzeća, ali rukovodioci pojedinih državnih firmi i dalje ubedljivo ”šiju” najvažnije političke ličnosti u zemlji.
Kako saznaju ”Novosti”, zarade čelnih ljudi u javnom sektoru i dalje uglavnom probijaju zacrtanu granicu od oko 160.000 dinara najviše mesečne plate koja može biti isplaćena. Rukovodioci firmi i agencija sa državnim kapitalom uglavnom koriste rupe u zakonu, po kojima precizno limitirana zarada može da se uveća po dva osnova – za prekovremeni rad i za uspešno poslovanje, i to maksimalno za jednu trećinu.
Tako, na primer, direktor ”Telekoma” Predrag Ćulibrk, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, mesečno inkasira 470.000 dinara, prvi čovek EPS Aleksandar Obradović 220.000, koliko primaju i direktor 'Puteva Srbije' Zoran Drobnjak i direktor PTT-a Milan Krkobabić.
U propisanim granicama zasad se drže Milorad Grčić iz ”Kolubare” i Dragoljub Simonović iz ”Železnica”, čije plate iznose 160.000 dinara.
Prema Zakonu o maksimalnim zaradama, onima koji probiju zacrtane granice preti novčana kazna od pola miliona do milion dinara, međutim, takve sankcije do sada nisu primenjene ni u jednom slučaju. Za to vreme, direktori ”šiju” funkcionere: na primer, Ivica Dačić zarađuje 172.000 dinara, Tomislav Nikolić 150.000, što je za dvadesetak hiljada više nego prošle godine, ali je i dalje ispod koverti šefova nekih najvećih gubitaša.
– Vlada će u narednom periodu pretresti sve lične dohotke u državnom aparatu i javnom sektoru. Plate moraju da se drže u zadatim okvirima, kao što će preduzeća morati da poštuju i rokove za ukidanje upravnih odbora i biranje direktora na javnom konkursu – rekao je Milivoje Mihajlović, direktor Vladine kancelarije za medije.
Kako navode izvori iz Vlade, sve državne firme dužne su da najkasnije do polovine marta formiraju nadzorne odbore, čime automatski prestaje funkcija članovima UO. Od tog trenutka na državnim jaslama biće oko 10.000 ljudi manje. Međutim, republička kasa neće biti bogatija za 500 miliona dinara mesečno, koliko je isplaćivano na ime naknada za rad u upravnim odborima. Taj novac ostajaće samim preduzećima.
Kako saznaju Novosti, Generalni sekretarijat Vlade upravo radi na ovim ”računicama” i već u narednih nekoliko nedelja trebalo bi da bude uspostavljen novi sistem za obračun zarada, kako se više ne bi dešavalo da pomoćnici ministara zarađuju i do 30.000 dinara više od svojih šefova, ili da predsednik države ili premijer primaju manju platu od direktora javnog preduzeća.
