Umesto 750 radnicima NIS-a 500 evra otpremnina
Umesto 750 evra po godini radnog staža koliko su primali do 31.12. 2012. godine, do kada je važio socijalni program, zaposleni u NIS-u koji budu ubuduće proglašeni tehnološkim viškom dobijaće otpremninu u visini do oko 500 evra, što je skoro duplo više od proseka u Srbiji.
Upravo je to juče dogovoreno i potpisano s predstavnicima menadžmenta i sindikata NIS-a u Novom Sadu.
Kupoprodajni ugovor s NIS-om prema kom je ova kompanija bila u obvezi da isplaćuje otpremninu radnicima koji sporazumno raskinu radni odnos u iznosu od oko 750 evra važio je do kraja prošle godine. Reprezentativni sindikat NIS-a je s menadžmentom pregovarao skoro 10 meseci ne bi li našli najbolje rešenje za one koji ostaju bez posla, posle čega su se na obostrano zadovoljstvo dogovorili o visini otpremnine od po 500 evra.
Cilj sindikata je bio da postigne najbolji mogući dogovor o otpremnini koja će biti u skaldu s rezultatima i veličnim kompanije kakav je NIS, što su i uspeli. A nezvanično se saznaje da su se pregovori i otezali između ostalog i zbog toga što su sindikati sve činili da se zaštite radnici koji će prvi morati da napuste NIS, odnosno da im se omogući da što duže ostanu na svojim radnim mestima.
Aneks Kolektivnog ugovora potpisali su generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko i predsednici reprezentativnih sindikata Goran Takić ispred JSO NIS a.d. Novi Sad i Milenko Nedić, ispred JSO NIS Naftagasa.
Konkretno, potpisani dokument definiše promenu člana 79. Kolektivnog ugovora, prema kom u slučaju otpuštanja zaposlenih zbog prestanka potrebe za njihovim radom, zaposleni imaju pravo na otpremninu u kumulativnom iznosu od 500 evra u neto iznosu po godini ukupnog radnog staža zaposlenog, i to u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potpisivanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Aneksom Kolektivnog ugovora određena je i visina jednokratne otpremnine u iznosu od jedne i po prosečne mesečne lične zarade zaposlenog ostvarene u prethodna tri meseca pre izdavanja rešenja o otkazu ugovora o radu. U skladu sa tim, jednokratna otpremnina ne može biti manja od polovine niti veća od jedne prosečne zarade u NIS-u, ostvarene u prethodna tri meseca pre izdavanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Aneksom Kolektivnog ugovora precizirano je da se Program rešavanja viška zaposlenih donosi u skladu sa Zakonom.
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a izjavio je tim povodom da kao društveno odgovorna kompanija, NIS se trudi da uskladi sve aspekte politike u oblasti upravljanja ljudskim resursima sa naprednim svetskim praksama. Zbog toga je konstruktivan dijalog sa reprezentativnim sindikatima u rešavanju važnih kadrovskih pitanja neizostavan element našeg rada.
"Drago mi je da smo nakon analiziranja tržišta rada i potreba kompanije, zajedničkim naporima uspeli da postignemo dogovor oko iznosa otpremnina te da smo uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, uspeli da sačuvamo iznos otpremnina na izuzetno visokom nivou, kako za tržište Srbije, tako i regiona", istakao je prvi čovek NIS-a.
Potpisani dokument je u skladu sa Zakonom o radu i odgovara uslovima savremenog tržišta rada.
Zadatak koji su oba akcionara, Gaspromnjeft i vlada postavili pred NIS jeste stvaranje maksimalno efikasnih uslova za razvoj poslovanja kompanije“.
Gorana Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS a.d. Novi Sad kaže da je s rukovodstvom ostvaren partnerski odnos i potpisani aneks je rezultat zajedničkog stava sindikata i poslodavca kao socijalno odgovornih partnera koji su postigli kompromis da otpremnine bude jednake snazi i veličini kompanije.
"Sindikat stalno radi na poboljšanju socijalnog dijaloga koji počiva na otvorenom i kompetentnom odnosu, tako da je učešće reprezentativnih sindikata u rešavanju svih ključnih pitanja za zaposlene postalo nezamenljivo", istakao je Takić.
Milenko Nedić, ispred Jedinstvene sindikalne organizacije NIS Naftagasa je istakao da NIS ima najbolji kolektivni ugovor u Srbiji i okruženju, posebno kada je reč o zaštiti prava zaposlenih, njihovom zdravlju i bezbednosti.
Zarade zaposlenih usklađuju se sa troškovima života, uveden je sistem motivisanja zaposlenih. Besplatna socijalna zaštita, rešavanje stambenih potreba zaposlenih, osiguranje, banjsko lečenje, sportska takmičenja, su takođe rezultat socijalnog dijaloga, jer samo kroz angažovanje svih kapaciteta i resursa obezbeđujemo prosperitet svih zaposlenih.
Jelena Stojanović
