Slepo crevo ipak ima svrhu
Slepo crevo možda i nije tako beskorisno. Ova struktura kod mesta spajanja malog i velikog creva evoluirala je čak 32 puta kod sisara, pokazala je nova studija.
Čarls Darvin bio je prvi naučnik koji je pokušao da odgonetne ulogu slepog creva koje imaju samo ljudi i drugi primati. On je smatrao da su naši daleki preci živeli od lišća, pa im je bilo potrebno što više prostora u crevima za lagano razlaganje biljnih tkiva. Kasnije, ti preci su počeli da jedu voće koje se lakše vari, pa proširenje nije bilo potrebno i počelo je da se smanjuje. Ono što je od njega ostalo je majušno slepo crevo.
Darvin je mislio da ono više nema nikakvu ulogu, ali neki naučnici smatraju da je tu s razlogom.
Već dugo je poznato da ta struktura sadrži specifičan tip tkiva koje pripada limfnom sistemu. Taj sistem nosi bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija.
U poslednjih deset godina istraživanja su pokazala da to tkivo podstiče rast nekih vrsta korisnih bakterija u crevima. Štaviše, studije su otkrile da razne vrste poput dabrova, koala i bodljikavih prasadi takođe imaju tu strukturu. Drugim rečima – slepo crevo nemaju samo primati, kako se ranije mislilo.
Međunarodni tim stručnjaka među kojima su dr Heder F. Smit, evolucioni biolog na Midvestern univerzitetu u Glendejlu i Vilijam Parker, hirurg koji proučava imuni sistem na Djuk univerzitetu, kaže da je to najveći dokaz da slepo crevo služi nekoj svrsi.
Nova studija objavljena ovog meseca u Comptes Rendus Palevol, obuhvatili je ispitivanje ishrane 361 odraslog sisara uključujući i 50 vrsta za koje se sada zna da imaju slepo crevo. Otkrili su da su da je slepo crevo evoluiralo barem 32 puta i to ne uvek kada su sisari menjali ishranu, kako je Darvin nekada mislio.
Doduše, on je tačno identifikovao poreklo slepog creva kod majmuna, budući da su analize pokazale da je ono nastalo onda kad su naši preci promenili način ishrane.
Ovakva otkrića su izuzetno važna jer pokazuju da slepo crevo zaista ima neku svrhu, ali će tek dalje studije pokazati o čemu je tačno reč.
Ipak, istraživači možda već imaju odgovor. Parker je sa kolegama sa Djuk univerziteta 2007. postavio hipotezu o imunološkoj ulozi slepog creva koje se ponaša kao „sigurna kuća“ za korisne bakterije. One pomažu imunom sistemu da pripremi imuni sistem na „napad“ drugih bakterija. Ukoliko „loše“ bakterije ipak prevladaju crevima, „dobre“ imaju mesto za povlačenje u slepom crevu. Čim se imuni sistem izbori sa infekcijom, korisne bakterije izlaze i kolonizuju debelo crevo.
