Ubrzan proces nestajanja ‘srednje klase’
U Nemačkoj, a slično je u brojnim zemljama zapadne Evrope, gotovo dve trećine stanovništva pripada u takozvanom srednjem sloju ili staležu.
Ekonomski gledajući, to znači da njihov dohodak leži negde između 70 i 150 odsto prosečnog prihoda.
Ali na primer u Rumuniji, ta „zlatna sredina“, koja se smatra nosećim stubom čitavog društva, može se jedino odrediti izrekom: „previše siromašan da bi bio bogat, ali previše bogat da bi bio siromašan“.
Prema više ispitivanja, finansijska kriza dodatno je ubrzala proces nestajanja srednjeg sloja i 2008. se samo još dvadesetak odsto stanovnika Rumunije moglo svrstati u tu grupu.
Slično je i u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj, a u Bugarskoj se već govori o „nevidljivom“ delu društva jer, prema poslednjim statistikama, toj grupi pripada samo četiri do osam odsto stanovništva.
To za tu zemlju sa 7,5 miliona stanovnika znači da ima samo oko sto do dvesta hiljada građana, pretežno zaposlenih na dobro plaćenim mestima u stranim firmama, bankama i osiguravajućim društvima. Ali ni oni ne mogu da budu sigurni da njihovo blagostanje neće odjednom nestati, ako se ta strane preduzeća povuku iz Bugarske.
Prema nekim ekonomistima, što se Srbije tiče, od 2000.godine vraćena je srednja klasa, ali neki pokazatelji to uopšte ne govore. Čak i da se ublaže evropski kriterijumi, privilegiju da se nazove pripadnikom „srednje klase“ kod nas uživa manje od jednog procenta građana, pisao je Blic u maju ove godine. Ulazna karta za to je mesečni prihod iznad 1.000 evra, a takvih je jedva 40.000 u Srbiji.
Što se sveta tiče, prema nedavnoj oceni agencije Associeted Press, pet godina od početka Velike recesije, širom sveta su zatvoreni milioni radnih mesta srednje klase, a to čeka još milione ljudi u čemu veliki uticaj ima razvoj tehnologije.
