Crna Gora nikako da krene u potragu za naftom
Protekla je još jedna godina, ali „napad“ na naftno podmorje južnog Jadrana nije otpočeo. Slažu se, godinama već, samo obećanja, koja se ciklično smenjuju, a koja ne pokreću svrdla koja treba da zavrte dno mora ispred Crne Gore.
Poslednje naftno obećanje dato je početkom oktobra prošle godine. Iz Ministarstva ekonomije su tada poručili da su finalizovana tenderska dokumenta za jedan od najvećih poslova i da će se tražiti najozbiljniji partner koji će tragati za „crnim zlatom“ i gasom u podmorju južnog Jadrana.
Tenderskom dokumentacijom, koja je trebalo da bude dostavljena potencijalnim investitorima za 45 dana, obuhvaćena je teritorija takozvanog ulcinjskog bloka, površine oko 3.000 kvadratnih kilometara.
U crnogorskoj vladi su tada kazali da je interesovanje stranih kompanija za „posao stoleća“ u Crnoj Gori ogromno. Na poziv za učešće na tenderu prijavilo se čak 20 renomiranih specijalizovanih kuća, od kojih je pet među najvećima u svetu.
Među kompanijama koje bi mogle biti potencijalni partneri su nemački „Wintershell“, „ExxonMobil international limited“ iz SAD, „Statiol“ iz Norveške, grčki „Hellenic petroleum“, koji je kupio kotorski „Jugopetrol“, srpski NIS i hrvatska INA…
Lokaciju, trajanje ugovora, obavezni radni program, posebno podelu dobiti od eventualne eksploatacije nafte i gasa i druge uslove, odrediće Vlada. Najuspešniji ponuđač biće dužan da obezbedi novac za ispunjavanje obaveza koje će iziskivati ovaj poduhvat.
Dosadašnja mnogobrojna i temeljna istraživanja koja su obavljena u podmorju, kažu da nafta i gas „mirišu“. I to na više mesta duž obale Crne Gore. Naftonosne zone su podeljene na istražne blokove i prema ranijim, ali i najnovijim najavama, svrdla je trebalo da prvo krenu južno od Ulcinja.Ostali blokovi se nalaze severnije od Budve ka Boki Kotorskoj i Prevlaci.
Koju će dobit Crna Gora ostvariti od eventualne eksploatacije pošto se pogodi u „naftnu žilu“ znaće se precizno kada bude potpisan ugovor. A kada će to biti, za sada ostaje nepoznato. Skeptici vrte glavom, ali su u Vladi odlučni: na pripremama za tender se radilo dugo i ozbiljno. Sve se nekako zna osim – kada će početi bušenja.
Za naftom se tragalo i na kopnu Crne Gore. Prve bušotine su bile postavljene još pedesetih i šezdesetih godina prošloga veka u južnom delu države (Grahovo, Crmnica, Buljarica), ali nafta nije pronađena. Kao ni osamdesetih godina kada je udružena operativa tadašnje SFRJ (više naftnih kompanija iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore) bušila kopneno dno kod Valdanosa u ulcinjskoj opštini. Uz samu obalu mora tada je bušeno u dubinu od 5.309 metara.
