Gde ti živiš?!
Piše: Dr Borislav Miljanović, Represent System
Svi imamo bar jednog prijatelja na Facebooku ili nekoga na Twitteru posle čijih postova nam spontano dođe da uzviknemo ovo pitanje. To su oni primeri nesvesnih recikliranja bajatih linkova, nekih ispričanih priča ili prosto odustvo svakog osećaja za kontekst u postovima i komentarima. Šta više, verovatno je i da se svakom od nas desilo da u nekom trenutku bude jedan od takvih primera za nekog drugog. Ništa strašno, kome se ne sviđa, neka ignoriše. Na kraju, ako se to ponavlja i ako vam toliko smeta, društvene mreže zato imaju one zgodne opcije sakrivanja odabranog sadržaja ili potpunog prekidanja kontakta, što opet nije nikakva tragedija. Osim ako taj profil ne predstavlja brend ili kompaniju koja treba da razvija dobar odnos sa svojim korisnicima i klijentima preko aktivnosti na društvenim mrežama. U tom slučaju, ignorisanje, brisanje ili blokiranje su sve samo ne izrazi koji mogu da proizvedu ravnodušnost. Brendovima je jako stalo do toga da uvek i u što većoj meri budu „prihvaćeni u društvu“.
Komunikacija na društvenim mrežama, u tom slučaju, mora uvek i u svakoj prilici da bude jasna, dosledna i relevantna. Brend profil nije ničiji prijatelj ili poznanik koji će dobiti šansu da popravi utisak, ili će biti dobronamerno korigovan. Greške i gluposti se ne praštaju i ne zaboravljaju. Tu lekciju je nedavno na bolan način savladao Bushmaster, američki proizvođač i distibuter oružja. U online kampanji u kojoj su kupci mogli da odgovore na niz pitanja i na kraju u zavisnosti od odgovora zasluže šaljivu virtuelnu potvrdu „pravog muškaraca“, jedan od razloga da se ne zasluži takvo zvanje je formulisan kao „strah od školske dece“. Poslednji slajd ove promo aplikacije je fotografija poluautomatske puške ovog proizvođača i, slučajno, modela kojim jeAdam Lanza ubio 27 osoba u osnovnoj školi Njutaunu. Kampanja je, naravno, bila pokrenuta ranije i nije u direktnoj vezi sa ovom tragedijom, ali nije ni suspendovana na vreme. Vrlo brzo je došla u centar pažnje na Internetu, privukla već rasplamsan i razumljiv bes i frustraciju javnosti, a kompanija koja je najveći proizvođač oružja u Americi doživela je potpuni krah tržišne vrednosti. Doduše, industrija proizvodnje i distribucije oružja je već neko vreme bila u velikoj krizi, ali akutelizovanje rasprave o kontroli naoružanja nakon ovog monstuoznog događaja dolilo je ulje na vatru, pa je tako i Smith & Wesson u nedelji nakon nesreće zabeležio još veći pad vrednosti akcija na berzi.
Ima društvenih potresa i događaja koji nas prosto ostavljaju bez reči, kao i onih koji ne mogu biti neprimećeni i ignorisani. Pogotovo ne u eri društvenih mreža kada svaka reč ili, pak, odustvo iste, predstavlja neku vrstu reakcije. Brendovi treba da uvek imaju jasnu ideju o tome da njihove poruke moraju da budu relevantne i u kulturološkom i društvenom smislu. Ako vas neko lajkuje na Facebooku ili prati na Twitteru, to znači da vas praktično pušta u svoj lični virtelni prostor u kome se od vas očekuje aktuelan i smislen sadžaji u realnom vremenu. Ako vam je stalo do aktivne uloge u javnosti, onda morate znati i kada i o čemu da progovorite, ali i kada da prosto zaćutite.
Komunikacija se ne obavlja po automatizmu, to je živa delatnost, zahteva prilagodljivost, kreativnost i talenat, a dobri komunikatori zbog toga nikad neće ostati bez zadataka i izazova. Nikada neće postojati komunikacijski plan sa neograničenim rokom trajanja i univerzalnim receptom primene. Svaka kampanja zahteva budnost od početka do kraja, kontinuriani rad stručnjaka i sposobnost menjanja pravila i prilagođavanja novim situacijama. Objava je zamenjena razgovorom, a nagrada za ulaganje u smislenu komunikaciju sa korisnicima je u činjenici da u tom slučaju oni ostaju uz svoj omiljeni brend i u periodima krize i lakše opraštaju poneki gaf ili promašaj. A to nije mala stvar – to vam u komunikaciji dodeljuje status prijatelja.
