Svaki drugi građanin Srbije očekuje ekonomske poteškoće u 2013.
Svaki drugi građanin Srbije od ove godine očekuje samo – ekonomske poteškoće, a u dubokom finansijskom beznađu živi čak 41 odsto naših sugrađana, a sa Velikom Britanijom delimo deseto mesto među najvećim pesimistima sveta. Sve ovo pokazuje istraživanje o ekonomskim očekivanjima za 2013. godinu koju je sproveo „Gallup International“.
Rezultati kažu da je Evropa u dubokoj depresiji. Kada razmišljaju o sudbini svojih novčanika, Portugalci su u najvećem minusu. Čak 85 odsto ispitanika strepi od ekonomskih poteškoća. A prate ih Francuzi. Među deset najutučenijih naroda su i Belgijanci, Španci, susedi iz BiH, Irci, Nemci i Poljaci. Očigledno da države Starog kontinenta, ma koliko bogate bile, i dalje strepe od krize.
„Narod reaguje na realne ekonomske pokazatelje,“ objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. „U svakodnevnom životu imaju čitav niz dokaza da lošije žive i da ni ove godine neće biti bolje. Pesimizam kod Srba pokazuje i nedostatak vizije. Kada čovek vidi da je nešto bar krenulo, može da se nada boljem. Ovako, tumara u mraku. Naš pesimizam možda i nije toliko loš, jer nam daje realnu sliku o sadašnjoj situaciji. To je posebno važno za one koji razmišljaju o pokretanju svog biznisa. Bolje da znaju da su uslovi loši, nego da se zaleću.“
Zato ni domaće ekonomiste ne čudi previše što su Srbi među liderima po pesimizmu. Ovo „Gallupovo“ istraživanje pokazuje da svega 12 odsto naših građana očekuje ekonomski prosperitet. Trećina ne očekuje ni bolje ni gore.
„Sa sigurnošću se jedino može očekivati da će u februaru 2013. realni troškovi života, u poređenju sa 2012, biti manji bar za 3,45 procenata, pošto će ovaj mesec imati jedan dan manje. Sve ostalo je u domenu nagađanja,“ smatra ekonomista Danijel Cvjetićanin. „U Srbiji bi stepen ekonomskog optimizma bio na višem nivou da je potrošnja usklađena sa proizvodnjom, odnosno za petinu niža. I da je uvoz usklađen sa izvozom, što znači da bi u prodavnicama bilo upola manje robe. Mnogo je komotnije rasprodavati resurse koji su nam ostavile prethodne generacije, zaduživati se u inostranstvu, a dugove ostavljati deci i unucima! I nemilice trošiti, trošiti… i pri tom biti „nesrećan“ zbog loših perspektiva, koje su svakome očigledne.“
Pesimizam među građanima Srbije mogao bi da utiče na poslovne rezultate, upozoravaju stručnjaci. S jedne strane je rezultat loše situacije u zemlji, a s druge je i odgovoran za skroman učinak. „Poslovno raspoloženje je vrlo bitno u svakoj privredi,“ ističe ekonomista Ljubomir Madžar.
„Upravo od gledišta na ekonomiju i život zavise i poslovne inicijative i nove preduzetničke ideje. To što je Srbija u vrhu pesimista znači, prvo, da realna situacija daje jak osnov za takvo razmišljanje. Pokazuje da i naši privrednici nemaju čemu da se nadaju. Drugo, ovo je loš predznak za bilo kakva ekonomska očekivanja. Na sva ograničenja, još imamo i teret paralisanog poslovnog sveta.“
