Unakrsna procena ipak će koštati bogataše?
Najava Mlađana Dinkića, ministra finansija, da bogati mogu od 1. januara 2013. godine da očekuju sasvim novu procenu vrednosti imovine nametnula je pitanje mogu li se uopšte bogataši koji ne prijavljuju svoju imovinu isterati na čistac, piše Politika.
U Poreskoj upravi tvrde da mogu.
„Cilj Poreske uprave je da sprovođenjem kontrole ovih poreskih obveznika uvede princip pravičnosti plaćanja poreskih obaveza srazmerno ostvarenom dohotku. Odnosno da u potpunosti i istinito prikaže ostvareni dohodak samog poreskog obveznika, ali i da preventivno deluje na poštovanje zakona koji propisuje unakrsnu procenu imovine i prihoda,“ kaže u razgovoru za Politiku, Ljiljana Kovačević, direktor u Poreskoj upravi koja će ovu funkciju obavljati do stupanja na dužnost novog direktora, kog je vlada imenovala u četvrtak.
Poreznici su nam unakrsnu procenu i slikovito prikazali na primeru obveznika koji je 1. januara prijavio da poseduje imovinu vrednu 55 miliona dinara, pri čemu je u postupku kontrole utvrđeno da je poslednjeg dana iste godine vrednost njegove imovine bila duplo veća – 107,5 miliona dinara. U istom periodu on je zaradio 29 miliona dinara. Metodom unakrsne procene za isti period, utvrđena je prirast imovine, od oko 52,5 miliona dinara
S obzirom na to, objašnjava Kovačević, da neprijavljeni prihod u ovom periodu iznosi 23,5 miliona dinara i da on istovremeno predstavlja i osnovicu za oporezivanje, ovaj poreski obveznik će morati da po stopi od 20 odsto plati porez na ostale prihode, što je oko 4,7 miliona dinara. Znači, toliko će ga koštati to što je lažno prijavio svoje prihode.
Kovačević objašnjava da se u procesnom smislu kontrola ostvarenih prihoda metodom unakrsne procene neće razlikovati od drugih kontrola koje Poreska uprava svakodnevno sprovodi.
Upitana koliko je u ovoj godini ukupno novca naplaćeno od 500 najvećih dužnika pravnih lica sa spiska Poreske uprave koju oni tromesečno ažuriraju, Kovačević kaže da je ukupno po svim javnim prihodima naplaćeno 18,6 milijardi dinara.
„Dug kod 500 pravnih lica sa spiska dužnika iznosio je 384,21 milijardu dinara od čega je 266,12 milijardi kamata. Nenaplativ dug postoji kod 458 preduzeća i to u vrednosti 360,74 milijardi dinara. Razlog zašto se taj novac ne može naplatiti je što su te firme ili u stečaju, ili se radi o ugašenim preduzećima, ili su u postupku privatizacije, restrukturiranja… Naplata se mogla sprovesti samo kod 42 preduzeća,“ objašnjava Kovačević.
Kad je u pitanju 500 najvećih dužnika preduzetnika dug je iznosio 9,22 milijarde dinara, od čega je kamata 5,52 milijarde. Od 389 obveznika preduzetnika koji su odjavili zanatsku radnju, kojima je oduzet PIB ili dug zastareo za naplatu, nenaplaćena potraživanja iznose 7,48 milijardi dinara.
Ukupno je, dakle, kaže sagovornica Politike, u 2012. godini kod 500 najvećih dužnika preduzetnika naplaćeno 82,2 milijarde dinara.
U januaru 2013. godine, sa presekom stanja duga na dan 31. decembra 2012. godine, Poreska uprava objaviće novi spisak dužnika, najavljuje Kovačević.
