Proverite kvalitet proizvoda za dečiju ishranu preko sajta
Potrošači u Srbiji od srede mogu da provere pogodnost proizvoda za ishranu predškolske dece kroz nutritivni semafor na sajtu Asocijacija potrošača Srbije (APOS).
Nutricionistkinja Budimka Novaković rekla je na konferenciji za novinare da taj takozvani nutritivni semafor sadrži informaciju o dnevnim preporukama za unos masti, zasićenih masnih kiselina, transmasnih kiselina, dodatih prostih šećera i soli.
„Na sajtu APOS-a (www.apos.org.rs) korišćenjem semafora može se proveriti svaki proizvod i da li se i u kojoj količini može davati predškolskoj deci“, rekla je Novakovićeva i upozorila roditelje da obrate veću pažnju na način kako su proizvodi obeleženi.
Prema njenim rečima, zabrinjavajuća je i činjenica da zdravstvena izjava na proizvodima kod nas ničim nije regulisana i mogu se naći primeri da se potrošači dovode u zabludu.
Novakovićeva je pohvalila proizvođače koji pored obavezne deklaracije na ambalaži ističu i nutritivne činjenice, koje takođe kod nas nisu obavezujuće, jer na taj način potrošaču sugerišu preporučeni dnevni unos određenog proizvoda.
„Dobro je ako proizvođač stavi te nutritivne činjenice. To je zaista velika prednost jer će na tržištu Srbije, možda na neki način, doprineti boljem obrazovanju potrošača“, rekla je Novakovićeva.
Posebno je potrošače upozorila na sadržaj transmasnih kiselina kojih u proizvodima ne bi trebalo da bude, jer one izazivaju kardivaskularne bolesti, bolesti krvnih sudova, ali i maligna oboljenja.
Koordinatorka projekta Lela Tasić rekla je da je APOS napravio analizu 10 slanih i slatkih proizvoda i došao do podatka da skoro niko kod nutritivnih vrednosti ne ističe sadržaj transmasnih kiselina, koje deca ne bi smela da unose u organizam.
Prema njenim rečima, kada se ponuđene nutritivne vrednosti analiziranih proizvoda na njihovoj ambalaži postave u nutritivni semafor došlo do podatka da se kod soli, zasićenih masti i dodatih šećera povremeno palila crvena lampica, što znači da treba ograničiti dnevni unos.
APOS je izvršio analizu Soko štarkovog „smokija“ i „svit“ čokolade, Svislajonovog „eurokrem bloka“ i „čarobnjaka“, Bambijevih „ribica“ i „juhu“ čokolade, Pionirovog „bum flipsa“ i „kidi“ čokolade, kao i Jafinih proizvoda „tak ribice“ i „mančmelou“.
