Dinkić objasnio šta su ciljevi finansijskih zakona
Cilj finansijskih zakona, o kojima poslanici raspravljaju, jeste da se stabilizacija javnih finansija prelije i na privredu, izjavio je ministar Mlađan Dinkić.
„Sama stabilizacija javnih finansija ako se ne prenese na privredu nije dovoljna i zato ovo jesu zakoni koji na indirektan ili direktan način treba da poboljšaju likvidnost privrede“, rekao je Dinkić obrazlažući poslanicima osam finansijkih zakona.
Osnovna intencija predloženog zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga je, prema rečima Dinkića, uslovna poreska amnestija, što će doprineti značajnom povećanju poreskih prihoda.
Dinkić je naveo da se zakonom predviđa da se svim preduzećima, ukoliko redovno krenu da isplaćuju poreze, otpiše zatezna kamata i omogući da osnovni dug plaćaju u ratama.
„Imaćemo značajno povećanje poreskih prihoda primenom ovog zakona. Ovo je zakon koji na indirektan način treba da poboljša likvidnost u privredi“, poručio je Dinkić i naveo da su dugovanja po osnovu neplaćenih poreza ogromna.
Kada je u pitanju predloženi zakon o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Dinkić je rekao da je on „svojevrsna šok terapija“, budući da je predviđeno da će država morati sve obaveze da plaća u roku od 45 dana, a privatnici u roku od 60 dana, počev od 31. marta sledeće godine.
Prosečna naplata u Srbiji je 134 dana, naveo je Dinkić, dodajući da je jasno da time gube oni koji se uredno ponašaju i prema državi i prema svojim klijentima.
Ukoliko se kasni u plaćanjima za svaki dan kašnjenja će se zaračunavati zatezna kamata, a postoji i dodatna kazna od 20.000 dinara i dodatne prekršajne kazne za preduzeća i njihove rukovodioce, pa i za ministre, koji će biti odgovorni za svoja ministarstva.
Predloženi zakon o javnim preduzećima, kako je rekao Dinkić, predstavlja ozbiljan korak napred, budući da se njime uvodi profesionalizacija upravljanja u javnim preduzećima, institucija javnih konkursa za sve direktore, ukidaju se upravni odbori, čime se država suštinski povlači iz upravljanja javnim preduzećima i to prepušta profesionalcima.
Svaki korak, počevši od plana poslovanja, do javnog preduzeća, moraće da bude objavljivan na internet stranici preduzeća, što će doprineti javnosti rada.
Predloženim izmenama Zakona o deviznom poslovanju, kako je objasnio Dinkić, značajno se uklanja birokratija iz tog procesa i oslobađaju se privrednici velikih troškova, a bitna izmena je da se plaćanje sa inostranstvom više ne mora obavljati samo preko poslovnih banaka, već i preko Interneta.
Izmenama zakona o privatizaciji ograničava se proces restrukturiranja državnih preduzeća najdalje do 30. juna, kako bi se direktori koji sada vode ta preduzeća „razmrdali“ u potrazi za strateškim partnerima i obezbeđivanju poslovanja, objasnio je Dinkić.
Dinkić je rekao da su dugovanja na godišnjem nivou tih preduzeća 750 miliona evra i da je to neodrživ sistem.
Izmene Zakona o osiguranju predviđaju produženje trajanje postojećeg zakona na još godinu dana, izmene Zakona o Fondu za razvoj Srbije predviđaju da će država garantovati zajmove koje daje taj fond, a predloženi zakon o zateznoj kamati predviđa proporcioanalni metod za obračunavanje zateznih kamata, dok će za dinarske zajmove zatezna kamata biti u visini referentne kamatne stope.
