Rekordna nezaposlenost u evrozoni
Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u oktobru ponovo premašila rekord i porasla na 11,7 odsto, najviši nivo otkad je zajednička evropska valuta 1999. ušla u upotrebu, pokazali su podaci Eurostata, zavoda za statistiku Evropske unije (EU).
Prethodni rekord od 11,6 odsto iz septembra je premašen a 17članica evrozone u trećem kvartalu je ponovo skliznulo u recesiju, koja se definiše kao dva uzastopna tromesečja negativnog ekonomskog rasta, prenela je američka novinska agencija Associeted Press (AP).
Dok stopa nezaposlenosti u evrozoni konstantno raste od juna 2011. do sada, u Sjedinjenim Američkim Državama je pala ispod osam odsto, zahvaljujući tome što najveća svetska privreda nastavlja da se oporavlja od recesije. U oktobru je nezaposlenost u SAD iznosila 7,9 odsto.
Prema podacima Eurostata, u 17 zemalja koje kao valutu koriste evro, u oktobru je bilo 18,7 miliona nezaposlenih ili 173.000 više na mesečnom, odnosno 2,2 miliona više na godišnjem nivou. Istovremeno je čitava EU, koja broji 27 članica i obuhvata velike privrede koje ne koriste evro poput Velike Britanije i Poljske, imala u oktobru stopu nezaposlenosti od 10,7 odsto i ukupno 25,9 miliona nezaposlenih.“Nivo nezaposlenosti u Evropi je i dalje nedopustivo visok“, izjavio je portparol Evropske komisije (EK) Džonatan Tod.
Najveću nezaposlenost u zoni evra imaju Španija i Italija, iznad 25 odsto, pri čemu se ona među mladima penje na blizu 60 odsto, nivo koji bi mogao da ima dugoročne ekonomske i političke posledice.“Priča o ‘izgubljenoj generaciji’ mladih ljudi sada izgleda kao alarmantna mogućnost“, izjavila je naučnica sa Instituta za istraživanje tržišta rada, Andrea Brouton.
Španija i Italija, četvrta, odnosno treća po veličini nacionalna privreda u evrozoni, su u recesiji i muče se da uvere investitore, kao i sopstvene građanje, da mogu da kontrolišu svoje finansije. Obe zemlje su, kao i još neke članice evrozone, uvele oštre mere štednje, poput smanjenja potrošnje i povećanja poreza, kako bi zauzdale visoke dugove.
Sa druge strane, smanjenje plata i penzija je pogodilo radnu snagu, a dovelo je i do pada tražnje.
Pored štednje, ostale uvedene mere poput reformi tržišta rada i unapređenja stručnosti i obrazovanja imaju za cilj da povećaju zapošljavanje, ali je potrebno određeno vreme i za njihovu primenu i da bi dale rezultate.
Većina ekonomista smatra da će nezaposlenost u mnogim zemljama evrozone nastaviti da raste narednih meseci, a svakako sve dok su privrede u recesiji.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi očekuje da će privredni oporavak početi tek u drugoj polovini 2013.
Viši ekononomista u firmi „Ernst and Young“, Mari Diron, iznela je prognozu da će broj nezaposlenih u evrozoni rasti čitave 2013. i da će u poslednjem kvartalu te godine dostići svoj vrhunac od nešto ispod 20 miliona. Diron je dodala da će tada kompanije moći ponovo da pokrenu zapošljavanje i rast.“Pre nego što dođemo do te faze, moramo nažalost da doživimo još mnogo bola uz visoke socijalne troškove“, istakla je Dironova.
Portparol EK Tod je naveo da bi sve članice EU trebalo da primene novi program, koji će zvanično biti predložen sledeće sedmice, za pomoć nezaposlenima mlađima od 25 godina.
Taj program bi obezbedio da mladoj osobi u roku od četiri meseca od završetka školovanja ili ostanka bez posla bude ponuđeno radno mesto, dodatno obrazovanje ili pripravnički staž.“Tako bi se u čitavoj Uniji raširila dobra praksa koja postoji, na primer, u Austriji, Finskoj i Švedskoj“, istakao je Tod.
