Srbija za socijalnu zaštitu izdvaja manji deo BDP od EU

Na socijalnu zaštitu Srbija je u 2010. godini utrošila 24,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a 27 članica Evropske unije u proseku 29,4 odsto.

Podaci Eurostata koje je danas preneo portal Euraktiv Srbija pokazuju da su najveći deo BDP za socijalnu zaštitu u EU izdvajale Francuska, Danska i Holandija, ali i da su izdaci za nezaposlenost u poslednje vreme osetno porasli.

Rast troškova za socijalnu zaštitu beležen poslednjih godina u najvećoj meri je rezultat ekonomske krize.

Kako se navodi u izveštaju Eurostata, izdvajanja za ključne vidove socijalne zaštite – za penzije, zdravstvo i brigu o porodici, porasla su od 2007. do 2010. za oko deset odsto dok su troškovi za nezaposlenost povećani za trećinu.

Razlike u izdvajanjima za socijalnu zaštitu medju zemljama su velike. Više od 30 odsto BDP izdvajaju Francuska, Danska i Holandija a manje od 20 odsto Rumunija, Letonija, Bugarska, Estonija, Slovačka, Poljska, Litvanija i Malta.

Ti dispariteti posledica su razlika u životnom standardu ali ukazuju i na različitosti nacionalnih sistema socijalne zaštite, kao i specifične demografske, ekonomske, socijalne i institucionalne strukture u članicama EU.

Posmatrano po stanovniku, izdvajanja za socijalnu zaštitu su najveća u Luksemburgu, Holandiji i Danskoj a najmanja u Bugarskoj, Rumuniji i Letoniji. Podaci za Srbiju nisu dati. Troškovi po stanovniku procenjeni su inače na bazi kupovne moći.

Gledano prema oblastima, na izdvajanja za starosne i porodične penzije odlazi 45 odsto ukupnih socijalnih izdvajanja u EU i ti izdaci u gotovo svim članicama imaju najveći udeo u ukupnim, preneo je Euraktiv Srbija.

Evropska statistička agencija obradila je podatke za 27 članica EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Hrvatsku i Srbiju.