Deset opština bez zubara?

U radu stomatoloških službi u okviru Domova zdravlja najavljene su promene kadrovskih rešenja i promene u finansiranju zaposlenih. Prema važećem pravilniku, na deset hiljada stanovnika predviđeno je da radi jedan stomatolog, a na 1.500 dece trebalo bi da radi barem jedan dečji zubar. U desetak opština koje ne ispunjavaju uslov po broju stanovnika strepe da će ostati bez zubara.

Opštine sa manje od 10.000 stanovnika do sada su ipak imale stomatologa. Jedna od njih je Ćićevac. U Domu zdravlja u Ćićevcu sada rade tri stomatologa, dva za odrasle i jedan dečji. Kada bi bilo primenjeno pravilo broja stanovnika, ostao bi samo dečiji zubar, a odrasli bi morali da idu u Kruševac.

„Osim dečjeg stomatologa, stomatologe za odrasle su izbrisali iz postojanja u Fondu. Već četvrti mesec sredstva ne stižu, a mi pacijente ne vraćamo, radimo“, navodi stomatolog u Domu zdravlja Ćićevac, dr Ana Janićijević Azdejković.

Direktor Doma zdravlja Ćićevac, Zoran Milivojević, naglasio je da je to strahovito pogodilo rad Doma zdravlja, i da se postavlja pitanje kako u budućnosti isplaćivati stomatologe, s obzirom na to da se pacijenti i dalje primaju, a sredstva ne stižu.

U Ministarstvu zdravlja tvrde da opštine sa manje od 10.000 stanovnika, ipak neće ostati bez zubara i da stomatolozi neće izgubiti posao. Nadležni kažu da se promene tiču samo načina finansiranja stomatoloških službi.

„Promene se tiču samo raspodele sredstava i raspodele zaposlenih, tako da će jedan deo njih, uglavnom ili u potpunosti pružati usluge za potrebe Republičkog fonda, a da će jedan deo zaposlenih pružati usluge za potrebe osiguranika koji te usluge plaćaju ili će to biti kombinovano“, istakao je dr Nebojša Jokić iz Ministarstva zdravlja.

Loše stanje zuba nacije potvrđuje podatak da su karijes i paradentopatija u Srbiji poprimili oblik pandemije. Tek petina dece kreće u osnovnu školu sa svim zdravim zubima, a manje od deset odsto odraslih ima sve svoje zube.

„Smanjenje obima zdravstvene zaštite što se tiče stomatologije je uticalo negativno na stanje oralnog zdravlja populacije, i to je definitivno. Činjenica je da mi i ovako nismo neka nacija koja rado trči kod stomatologa, a tek da ne govorimo o tome kada ima za to dobar razlog, zato što je taj stomatolog koji bi im pružio besplatnu uslugu u drugom gradu“, naglasio je profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Dejan Marković.

Besplatnu stomatološku zaštitu imaju deca do 18 i studenti do 26 godina, trudnice, porodilje i nezaposleni. Dok penzioneri preko 65 godina imaju pravo samo na besplatne protetske radove, ostali usluge zubara plaćaju. Stručnjaci kažu da bi za državu bilo jeftinije kada bi finansirala preventivnu stomatologiju odraslih, nego da kasnije ulaže u proteze starih.