Privrednici o planu države da smanji dugovanja u privredi

Dugovanja države prema privredi zaključno sa avgustom iznose 110 milijardi dinara, a likvidnost privrede ugrožavaju i međusobna dugovanja privrednika. Vlada Srbije će, kako se najavljuje, taj problem pokušati da reši ili makar smanji novim propisima o ograničenju rokova plaćanja i za državni i za privatni sektor i uvođenju obezbeđenja plaćanja.

Međutim, postavlja se pitanje da li puko ograničavanje rokova može da da rezultat, ili bi se pre svega trebalo pozabaviti monopolima, kao jednim od ključnih uzroka problema, i neefikasnim sudstvom, bez kojeg se on ne može rešiti. Iako se svi slažu da se nešto mora učiniti kako bi se ovom gorućem problemu stalo na put, privrednici, sudeći prema izjavama za Bizlife, nemaju jednoglasan stav prema planu srpskog Ministarstva finansija i ekonomije.

Ministarstvo finansija priprema zakone kojima bi se rok plaćanja i za državu i za privrednike ograničio na 60 dana i uveli mehanizmi obezbeđenja plaćanja, poput menica. Kako je nedavno na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora rekao ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić, garancije bi trebalo da spreče lažan odlazak u stečaj kojim se u sadašnjim uslovima izbegava plaćanje. Propisi će važiti i za državni i za privatni sektor.

Kada je reč o državi, kao velikom dužniku, Dinkić je najavio da će ona „počistiti“ dugove koje je nagomilala prethodna vlada, ali uspostavljanje mehanizma za sprečavanje takvog problema u budućnosti istakao kao faktor od ključnog značaja.

„Mi smo svesni činjenice da prethodna vlada, osim ogromnog budžetskog deficita, kumulirala i ogroman kvazi fiskalni deficit. Kvazi fiskalni deficit zapravo predstavljaju docnje, odnosno neplaćanja od strane državnih organa prema privatnom sektoru. Te docnje ćemo najpre počistiti, a zatim napraviti sistem kako bismo izbegli kreiranje tih docnji u budućnosti“, naveo je Dinkić.

Dinkić je i sam ukazao na ograničenje ovakvih mera, rekavši da je svestan činjenice da će taj sistem dobiti punu efikasnost tek kada se napravi prava reforma pravosuđa i kada trgovinski sudovi brzo krenu da rešavaju ove slučajeve.

Na značaj efikasnosti sudstva, ali i detaljnijeg promišljanja ovog problema, za Bizlife ukazuju i u Američkoj privrednoj komori (AmCham). Potpredsednik Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović ocenio je da bi, pre regulisanja rokova i u privatnom sektoru, trebalo sagledati i iskustva drugih zemalja.

„Ima zemalja u kojima to postoji i to pre svega zbog sprečavanja moguće zloupotrebe monopolskog položaja distributera ‘proizvoda koji se prodaju sami od sebe’ u odnosu na proizvodjače“, rekao je Petrović.

„Jedan od načina za rešavanje nediscipline u pogledu poštovanja rokova plaćanja vidimo pre svega i u povećanju efikasnosti privrednih sudova„, zaključio je potpredsednik Američke privredne komore u Srbiji.

Sa druge strane, Unija poslodavaca Srbije je dala „zeleno svetlo“ ovakvom zakonu. Predsednik tog udruženja Nebojša Atanacković rekao je da je to udruženje dalo pozitivno mišljenje o predlogu zakona kojim se rok plaćanja i za privredu i za građane ograničava na 60 dana i uvode kazne za kašnjenja. On je ukazao da je prema aktuelnoj verziji predloga predviđeno da, ako neka opština poruči odredjenu uslugu i ne plati je na vreme, kaznu plaća onaj koji je u ime opštine sklopio ugovor, što znači da se kazna ne naplaćuje iz javnog budžeta.

U izradi zakona o redovnosti učestvuje i Privredna komora Srbije. Njen predsednik Miloš Bugarin je za Bizlife rekao da je u planu uvođenje odredbe po kojoj bi država bila u obavezi da plaća kamatu koju inače plaćaju privrednici kada duguju državi. Time bi, kako je naveo, nivo obaveza države i privrede bio izjednačen. „To je predlog, a videćemo kakva će biti zakonska rešenja“, rekao Bugarin.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević je ranije za Novosti izrazio bojazan da bi ograničavanje rokova čak moglo da ima negativan efekat. „Ukoliko bi počela primena ograničavanja plaćanja na 60 dana, to bi istog momenta zatvorilo 30.000 preduzeća i 150.000 radnika bi izgubilo posao“, rekao je on. Prema Kneževićevim rečima, potrebno je da se preduzećima koja duguju državi omogući da u roku od 90 dana vrate dugove i otpisati im kamatu ako to i učine.

Izvesnu sumnju u ovakav način rešavanja problema podstiču i skromni efekti uredbe kojom je vlada pokušala prošle godine da umanji dugovanja države privredi.

 
Milenko Obradović