Grujić: Predložićemo konkretne mere za rasterećenje privrede
Na današnjoj, drugoj sednici Nacionalnog saveta za privredni oporavak, biće predložene mere koje ništa ne koštaju, a mogu da doprinesu brzom rasterećenju privrede, najavio je potpredsednik Saveta Branislav Grujić.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Grujić kaže da su te mere prvi put unapred prodiskutovane sa centralnom bankom, Ministarstvom finansija i privrede tako da na sastanak kod premijera idu, kako kaže, sa predlogom koji je realan, usaglašen sa svih strana i koji bi trebalo bi da dobije apsolutnu podršku svih učesnika Saveta.
Prema njegovim rečima, to su predlozi koji ništa ne koštaju, a mogu brzo da rasterete privredu. Grujić kaže da je neophodna promena celog sistema.
„Vi znate da je početa cela priča o seči propisa, veliki je problem nelikvidnosti privrede, a jedan od glavnih generatora nelikvidnosti privrede je država, postoji kreditni grč kod banaka koje nemaju ni preduslove da dalje kreditiraju privredu, a još niko nije izmislio kako da pokrene privredu ili proizvodnju, a da ne investira i ne dođe pri tom do novog zaduživanja“, rekao je Grujić.
Država je preuzela na sebe da u najkraćem roku izmiri realna dugovanja, da određena dugovanja reprogramira, da se izvrši multilateralna kompenzacija tamo gde je moguće.
„Počinje se s konkretnim koracima i očekujemo da posle današnjeg sastanka u roku od nekoliko dana počnu da se primenjuju konkretne mere“, rekao je Grujić.
Administrativne barijere su ono što je sistemski problem jer imamo administraciju koja je zaostatak starog vremena i koja na svakom koraku postavlja prepreke sistemu, smatra Grujić.
„Locirali smo neke stvri koje moraju hitno da se promene. Zakon o urbanizmu i investicionoj gradnji je jedan od velikih problema, veliki broj strasnih i domaćih investicija koje su spremne za investiranje ne mogu da budu započete zbog toga što nemaju završena odobrenja za gradnju i dozvole za gradnju“, kaže Grujić.
Grujić kaže da je locirano desetine tih problema sa vrlo kionkretnim predlozima u smislu uredbe ili izmene zakona koji će „otpušiti“ sistem, da bi se kroz detaljniju analizu kasnije menjao zakonski okvir.
Prvi put su za jednim stolom sedeli zajedno privrednici i bankari. Na sastancima je razgovarano kako da se nađe način da se reprogramiraju dugovi sa jedne strane, a sa druge strane treba shvatiti da banke imaju svoje akcionare i svoje interese i ne mogu beskonačno da reprogramiraju dugove.
Dužnici koji nestanu ili bankriotairaju banci nisu potrebni jer bi to izazvalo lančanu reakciju u bankarskom sistemu pa bi privreda ostala bez bankarskog sektora koji može da je podrži, tako da tu mora da se nađe fina granica koju su na sebe preuzeli bankari i NBS. Bankari su dali konkretne predloge niza mera da se dođe do kvalitetnog ambijenta za reprogramiranje određenih kredita.
„Očekujem da u nakraće vreme uspemo da sa svim zainteresovanim stranama to sprovedemo u delo“, kaže potpredsednik Saveta.
Prema njegovim rečima, trend otpuštanja neće biti zaustavljen tako brzo i jednostavno i da će paraleno teći trend otpuštanja sa trendom zapošljavanja.
„Važno je da podstaknemo trend zapošljavanja jer će to značiti da je točak koji se kiotrljao nizbrdo počeo da se vraća nazad“, zaključio je Grujić.
